Radnički bunt u Nemačkoj

Najveći sindikat u najjačoj evropskoj ekonomiji, koja beleži rekordno nisku nezaposlenost, zahteva da ove godine plate budu povećane za 6 odsto kako bi se smanjio efekat koji na plate ima inflacija, kao i da se radnicima zagarantuje pravo da dve godine rade skraćeno radno vreme od 28 sati nedeljno kako bi uspeli da neguju decu ili stare roditelje, ali i ukoliko rade po smenama, te da potom imaju pravo da se vrate na puno radno vreme. Osim toga, sindikati predlažu da ljudi koji uzmu skraćeno vreme kako bi brinuli o deci ili roditeljima dobijaju i mesečni dodatak od 200 evra, a oni koji uzmu skraćeno radno vreme zbog rada u smenama dobiju godišnje dodatak od 750 evra. Sindikat ističe i da pravo na skraćeno vreme za negu deteta od 2007. po nemačkom zakonu nije samo zagarantovano za majke već i za očeve.

„Želimo da poslodavci prepoznaju da se menjaju tradicionalne rodne uloge u savremenim porodicama i želimo da radnici imaju šansu da rade ono što je važno za društvo”, ističe portparol „IG metala”. „U prošlosti, zahtevi za fleksibilnošću su išli na račun radnika. Mi želimo da to promenimo tako da fleksibilan rad pogoduje i radnicima.”

U prve dve runde pregovora poslodavci su zasad ponudili povećanje plate od dva odsto i jednokratnu isplatu u iznosu od 200 evra u prvom kvartalu ove godine, pri čemu su odbili zahteve za skraćeno radno vreme ukoliko radno vreme privremeno ne sme i da se produži od 35 sati na 40 sati nedeljno. Poslodavci ističu da im zahtev za smanjenjem radnog vremena smeta jer bi onda morali za nedostajuće radne sate da zaposle privremene radnike.

„Gde ja da ih nađem kada je nestašica obučenih radnika (u Nemačkoj)”, ističe za radio NDR info šef „Normetala”, regionalne grupe poslodavaca u ovom sektoru, Niko Fikinger.

Slično u razgovoru za berlinski dnevnik „Velt” odgovara i prvi čovek udruženja poslodavaca „Gesamtmetal” Oliver Cander, ističući da „u trenutku kada postoji nedostatak kvalifikovanog osoblja, bilo bi ludo podsticati smanjenje obima rad za kojim postoji hitna potreba”.

Nasuprot tome, sindikalci ističu da poslodavci imaju društvenu odgovornost da doprinesu pitanjima koja su u vezi sa zdravljem, obrazovanjem i porodicom, te da bi to bio dodatni trošak za poslodavce koji bi iznosio oko jedan odsto ukupnih troškova za plate.

U ponedeljak su na ulice industrijskog grada Manhajma na zapadu Nemačke izašli članovi ovog sindikata i radnici firme „Džon Dir”, a dosad je oko 80.000 radnika širom Nemačke protestovalo, dok su planirani protesti u oko 280 najvećih nemačkih kompanija, uključujući „Tisenkrup”, „Simens”, „Folksvagen”, „Porše”, „Dajmler”, „Boš”, „Man” i BMV.

Pregovori između sindikata i predstavnika poslodavaca su zakazani za danas u pokrajini Baden Virtemberg u kojoj je stacioniran dobar deo nemačke automobilske industrije i kompanija koje su dobavljači ove najveće nemačke industrijske grane.

„Ukoliko poslodavci nisu više sposobni da za pregovaračkim stolom reše probleme oko plata, onda će oni na duže vreme narušiti kolektivni ugovor o platama”, ističe šef sindikata „IG metal”, koji je pre nešto više od dve decenije uspeo da izbori pravo na 35-časovnu radnu nedelju u Nemačkoj.

Sličnim protestima 2015. i 2016. godine „IG metal” je uspeo da izdejstvuje da u dva navrata u toku 21 meseca radnicima bude povećana plata za 4,8 odsto. Ukoliko dođe do zaoštravanja štrajka, ovo će biti najveći sukob radnika i industrijalaca u metalskom sektoru Nemačke u poslednje tri decenije.

U pokušaju da spreči sindikalce u svom naumu, poslodavci tvrde da je zahtev o skraćenom radnom vremenu nelegalan jer diskriminiše radnike koji su se već odlučili da trajno rade skraćeno radno vreme. Doduše, poslodavcima očigledno ne smeta što u Nemačkoj postoji mnogo nepravednih razlika u platama i broju radnih sati pa tako „IG metal” nikad nije uspeo da izdejstvuje da 35-časovna radna nedelja važi i u fabrikama metalskog sektora koje su u pokrajinama nekadašnje Istočne Nemačke. Tamo i dalje mnogim metalskim radnicima radna nedelja traje 37 sati.