Амерички поп-арт у Кући легата
Колекција графика најчувенијих америчких представника Поп-арта – Ендија Ворхола, Роја Лихтенштајна, Роберта Раушенберга, Џона Чемберлена, Џејмса Розенквиста и Тома Веселмана, биће представљена домаћој публици у оквиру изложбе „Амерички поп-арт,” од вечерас у 19 часова у београдској Кући легата (Кнез Михаилова 46). Дела икона америчког поп-арта су репрезентативни и препознатљиви радови настали у периоду од шездесетих година прошлог века, када су поп-артисти достигли врхунац уметничког изражавања, па све до радова из прве деценије 21. века. Изложбу ће, како је најављено, отворити господин Кајл Скот, амбасадор САД у Србији, а о делима ће говорити Уна Поповић, кустоскиња Музеја савремене уметности у Београду.
Поставку изложбе чини више од сто оригиналних радова различитих техника који су у власништву галерије Висконти фајн арт основане у Милану 1973. са представништвом у Љубљани.
Када кажемо поп-арт, прва асоцијација је Енди Ворхол кога су и критичари и публика с правом називали принцем поп-арт сцене.
– Међутим, већ почетком педесетих година 20. века покрет поп-арта и раскид са традицијом до тада класичних канона сликарства као и апстрактног експресионизма четрдесетих, створила је група британских уметника и критичара која се називала Група независних (The Indipendent Group). Послератне године и дивљење америчком начину живота, популарној култури, конзумеризму, рекламама и филму, који су тада били у успону, довели су до радикалних промена у уметничком стваралаштву тог доба.
Сликари Едуардо Паолоци и Ричард Хамилтон најзначајнији су уметници новог уметничког британског покрета. Хамилтонов колаж са необично дугим и забавним називом „Али шта је то што данашњи дом чини тако различитим, тако допадљивим? („Just what is it that makes today's homes so different, so appealing? ”) из 1956. године сматра се првим радом поп-арта, пише историчарка уметности Жива Шкодлар Вујић.
Она напомиње да су се у Њујорку нашли изузетни ствараоци који су радили независно један од другога, али су потекли из сличних животних услова: Рој Лихтенштајн, који је дизајнер и воли да ствара своје слике као да су стрипови; Џејмс Розенквист, који је радио на рекламама и билбордима, те слика слободним стилом помало политичке поруке против вијетнамског рата, Том Веселман, који зарађује као илустратор и црта стрипове, а у сликама женских актова огромних формата јарких боја и дрско руши сексуалне табуе, Џон Чемберлен, скулптор, који прави скулптуре од аутомобилског отпада; Енди Ворхол, који црта врло успешне рекламе за ципеле, први је насликао увеличане, најпростије предмете из свог окружења, те портрете америчких звезда и јавних личности, у серијама.
„Ново виђење уметности наговештава се већ у раним радовима Џаспера Џонса (слике Застава, Мета, Бројеви у боји), те асамблажима („Combines”) Роберта Раушенберга које саставља скупљајући случајно пронађене отпатке, а бави се и перформансима, те фотографијом.
Упркос неким критичарима који су сматрали поп-арт баналним и негирали његову уметничку вредност, поп-арт је последњи компактни, знаcчајни покрет у уметности 20. века који је револуционарно преокренуо ток савремене уметности и удахнуо му нову свежину”, пише Жива Шкодлар Вујић.
Изложба „Амерички поп-арт” трајаће до 12. марта.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
