Бирам да будем арогантан и доследан

Није било ни Вучића и Ане Брнабић, у чему неки у Београду читају поруку.

Њима дугујемо само част, Вучић је упутио упечатљиву честитку, док је у име Владе Србије било неколико министара, војске и полиције, начелник Генералштаба... То је за нас велики понос. Односи са Србијом никада нису били бољи, њихова је процена да ли нешто треба да ураде или не. Уверен сам да ће Вучић наредних година бити на прослави, долазио је и раније. Високи гости долазе на јубилеје, зашто морају сваке године. Може свако сад да се нешто пита, али како им не падне на памет да се упитају да ли бисмо имали толико званичника из Србије да је Вучић био против тога. Могу само захвалити Вучићу за све што је урадио за РС, од инвестиција до политичког става да поштује Дејтон и договор унутар БиХ, увек уз напомену да воли РС. Већа подршка нам не треба. Ана Брнабић била је пре десетак дана на донаторској вечери, са великом донацијом.

Ми смо један народ, ускоро ћемо направити анекс споразума о специјалним везама, то јест декларацију, и определити се као институције и државе како ћемо убудуће подржавати афирмације српских националних права у различитим деловима региона и света. Формираћемо фонд који ће бити подршка различитим пројектима у култури, образовању, здравству, који ће бити трајна адреса за све Србе.

Око гостију из света вас питам јер то има везе с оним са чим се сусрећете на домаћем терену где примедбују да водите тврду политику према Западу. Да ли је могуће отворити нова радна места и утицати на демографију без добрих политичких веза с највећим светским економијама?

Треба ли да будем мекан према онима који нам витална национална права у континуитету оспоравају? Амбасадори нису државе, иако овде управљају ситуацијом. Нисам ја против Америке, ЕУ, било кога, али јесам против њиховог разбацивања, држања предавања у мојој земљи. Тако не може, нека замере. Никада нисмо имали више запослених, прошле године имали смо раст, наша економија не пада. Наша политика није тврда и подразумева уважавање. Бити доследан не значи бити тврд. Не тражим конфликт, али не могу бити сервилан. Имамо опозицију која је довољно мекана.

Можда треба више разговарати?

Уважавам сваког као партнера и саговорника, али ауторитет којем полажем рачуне је само мој народ. Не дозвољавам да ме заглупљују изјавама као оним датим после сусрета америчке амбасадорке и Изетбеговића да се треба решити политичког утицаја на суд, а она је та која тај утицај спроводи. Странци управљају земљом, чак и монетарном политиком, а од домаћих власти се очекује да обезбеде стране инвеститоре. Сви су добродошли, имамо веома повољне услове, само струја нам је нижа 60 одсто него у Хрватској, 40 одсто него у ФБиХ. Знам и да људи заслужују боље, али не зависи то само од нас. Опкољени смо немогућим концептом који се зове БиХ, веома мало опција имамо на располагању. Дом лордова нам препоручује да идемо у ЕУ, а иста та Британија излази из ЕУ. Фер би било да нам то предложи неки Немац или Француз.

Па шта је заправо политика, стално се нешто враћамо на питање ЕУ или Русија?

Сви ми знамо да ЕУ није она атракција од пре десет година. Постоје бројни проблеми. Ми не можемо да утичемо на то каква ће бити ЕУ, али можемо размишљати у шта нас гурају. У међувремену, наравно, радићемо на европским вредностима јер оне нам требају. Али ако нисмо видљиви као РС, нас на том путу нема. Ономад су нам предлагали да сва европска питања буду надлежност ЕУ, што значи све. То смо одбацили и дошли до механизма координације, који преко 70 одсто питања за ЕУ делегира на ентитете. Поштујте то. Видите ли можда нешто погрешно у таквој политици? Хоћете да наше ресурсе дамо у руке неком другом? Ја ето нећу, бирам да будем „арогантан”. Највише европских сугестија из агенде испунила је РС, док то нису урадиле ФБиХ и ниво БиХ. Навикли су се да ми можемо бити само лоши, или поданици. Неки су се превише заиграли. Е мени таква Босна не треба. Нема дилеме ЕУ или Русија, али не могу неке ствари да прихватим као човек. Нисам заборавио да је ЕУ подржавала Педија Ешдауна, који је „ломећи кости” рушио међународно право и Дејтон. Да не буде забуне, схватам ја добро шта је снага ЕУ.

Мора постојати решење да се страсти смире, а не да је стално на некој ивици...

Спремни смо да се повинујемо Уставу БиХ онако како је написан. Тражимо договор око многих ствари у БиХ, кога нема, јер странци дају налоге за испуњавање, што нећу. Уместо тога, нама стално нешто бране, мислећи да се држава прави на забранама. Припадам овом народу, нисам против било кога, али свој став и концепт да будемо што јачи, планирам бранити најжешће што могу. Ако је воља неког великог да се обрачунава са нама, наравно да ми ту губимо. Мада је полемика о томе сувишна, али нисам луд да изазовем међународну интервенцију. А ово што Изетбеговић говори о тобож нападима је смешно. Чисто хипотетички, неће добити дозволу федералне полиције, јер то неће подржати Хрвати. Војска не може бити употребљена без одлуке три члана Председништва БиХ. Може да одвоји нешто своје па направи паравојне формације. Али у Републици Српској стоји легална полиција.

Да се вратимо на сарадњу, има ли на видику неких бољих односа са ФБиХ?

Увек можемо сарађивати и добродошла је сарадња. Федерацији желим све најбоље, немам ништа спорно с њима док нам не покушавају држати предавање шта треба да радимо. Ја од разговора не бежим, то што неко неће, шта могу. Бедно је живети овде и призивати са стране некога да уреди односе. Зар ми не можемо да причамо? БиХ је састављена, та држава се спаја представницима који се бирају директно у ентитетима и то је логика Дејтона. И сад спојена структура прижељкује да буде надређена онима од којих је спојена, што је понижавање елементарног политичког мишљења.

Даље, зашто нам правите проблем око 9. јануара. Хајде да идемо с политиком да нико никог не напада, чему трошити време. Колико ћемо још пута морати проћи кроз то да они преко Уставног суда кажу да не може 9. јануар, а ево видите да може.

Да ли је за РС ризично ако БиХ постане случај „Мостар” због неусвајања измена Изборног закона око ког не могу да се договоре Бошњаци и Хрвати?

Нама треба да дођемо до наших органа власти, а како ће бити горе не зависи од нас. Имаћемо нашег члана Председништва БиХ и наше посланике у Сарајеву. Имаћемо Скупштину РС и Владу РС изабрану одмах. Хоће ли Бошњаци и Хрвати доћи у Сарајево, то ме не занима. Нема завртања руку и „Дејтона два”, консталација односа је сасвим промењена.

Дакле, тврдите да је уважавање емоција и интереса пут до мирнијих вода?

Целу српску историју патриотизам Срба био је везан за Србију. Срби никада нису имали патриотизам за БиХ, нису волели Турску, Аустроугарску, социјалистичку БиХ, нити наметнуту БиХ. Сарајево никад није било место за нас, интелектуалци су увек из тог града одлазили у Београд. Ако немате елиту која промовише патриотизам, нема ни патриотизма, не постоји. Срби сада имају Српску и наш патриотизам везан је само за Србију и РС. И зашто мени сад неко хоће да утуви да ја не могу да осећам оно што осећам. Студирао сам и стално био у Београду, а у Сарајево сам први пут отишао службено када сам изабран за начелника Лакташа. И никада ме није привукао, чак ни када су тамо били Чола, Брега, Неле, Куста... Увек сам био загледан у Београд, зашто то неком смета. Питам се зашто се мене уопште не тиче да ли неко из Тузле воли Сарајево, штавише, подржавам. Престаните већ једном, људи, не може.

Најављујете нови референдум, неки пребацују да то радите ради политичких поена.

Када год буде потребно чути став народа, биће референдум. Али треба да иза тога станемо сви. Нека буде опозиција део приче о референдуму о Уставу РС и уређивању наметнутог Већа народа РС па нека то користе у политичке сврхе, ја нећу. Можда ће они бити власт догодине, мада ми само чекамо да прогласимо победу.

Јесте ли одредили кандидате за председника РС и члана Председништва БиХ?

Ми смо то већ одредили, све се зна. СНСД ће имати своје кандидате за обе те позиције.

Имате ли са опозицијом минимум заједничких погледа?

У свим државама света опозиција нема ништа заједничко с влашћу. Приче о конструктивној опозицији су бесмислице, тога нема нигде. Погледајте у Америци, Немачка месецима не може да изабере власт, само код нас треба да буду једно те исто. Демократски је и то да они десет година губе изборе. Било би добро да смо обједињени на националним и државним питањима, а то је за мене враћање на изворни Дејтон.