Немице ретко пријављују напаснике
Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Талас пријава за сексуално злостављање у Холивуду, започет јавним иступом жена које су оптужиле моћног филмског продуцента Харвија Вајнстина за сексуално и физичко малтретирање, изазвао је и у Немачкој дебату о томе колико је заправо ова врста злостављања обавијена велом страха и ћутње жртава и околине. И, док поједини немачки коментатори указују да у Америци следи крај „Вајнстинове ере” у којој су моћни мушкарци некажњено малтретирали жене, све је више оних који се питају да ли се такав крај назире и у Немачкој.
Премда су обе велике немачке филмске професионалне организације истакле да у Немачкој нема сличних примера, све више жена у немачкој филмској индустрији говори о мање или више моћним немачким верзијама Вајнстина. Међу првим особама које су о томе проговориле јавно јесте позната глумица Нина Брандхоф, рекавши за магазин „Шпигл” да јој је један редитељ једном приликом обећао улогу уз речи: „Волео бих сада да из деколтеа извадим твоје груди и играм се њима.”
„Починиоци такође имају толику моћ јер профитирају од ћутања жртава и њихове срамоте”, рекла је четрдесетдвогодишња глумица, додајући како је на почетку каријере „радила све што јој се каже”.
Она додаје како тада није имала снаге да се брани када ју је, на пример, један фотограф убеђивао да скине мајицу у току снимања. Призор га је очигледно узбудио, а глумица је истрчала из студија када је приметила влажну флеку на његовим светлим панталонама. Касније га је звала и захтевала да добије те фотографије, на шта се он сагласио и позвао је у студио да јој да негативе. Како каже, тада је искористио њен страх.
„Натерао ме је на сексуални чин и уцењивао да му дам новац за фотографије”, рекла је Брандхофова, која је тек пре годину дана први пут о овоме јавно говорила, али фотограф не може бити гоњен јер се случај сматра судски застарео.
Глумица, међутим, истиче да то није био усамљени случај те да су је сексуално злостављали, како редитељи, тако и колеге глумци. Она је, пак, једина глумица која је била спремна да под својим именом и презименом проговори о овој теми, иако „Шпигл” тврди да је контактирао и са осталим глумцима и глумицама али да су они били спремни да разговарају само без помињања њиховог идентитета.
У знак подршке Брандхофовој проговориле су јавно поједине жене ван филмске индустрије, док је кампања против злостављања, каква тренутно постоји у САД, Француској и Шведској где су одржане и демонстрације на улицама, неупоредиво скромнија у Немачкој. Према речима психолошкиње и професорке на Војном универзитету у Минхену Соње Сакман, тешко је поредити Немачку са поменутим земљама.
„У овим земљама је много раније почела расправе о једнаким шансама и више жена које раде”, истиче она за локалне медија, додајући да постоје и културолошке разлике, јер оно шта се подразумева под сексуалним узнемиравање разликује се од земље до земље.
На то указују и резултати недавног истраживања агенције „Југов” где се види да Немци и Данци знатно мање од Британаца, Финаца и Француза сагледавају поједине ризичне потезе као сексуално узнемиравање. Како преноси дневник „Велт”, највеће разлике су уочене у погледу тога да ли је сексуално узнемиравање када мушкарци гледају у женске груди, као и када женама причају вицеве са сексуалном конотацијом.
Гледање у женске груди је спорно само за 29 одсто испитаника у Немачкој (36 одсто жена, а 22 одсто мушкараца) и тек 26 одсто у Данској. Насупрот томе, то се доминантно сматра сексуалним узнемиравањем у Француској (51 одсто), Великој Британији (50 одсто) и Финској (47 одсто). „Масне” вицеве сматра сексуалним узнемиравањем тек 17 одсто Данаца и 35 одсто Немаца, а далеко више Британаца (69 одсто), Финаца (67 одсто) и Француза (52 одсто).
Упркос овим резултатима, културолошке разлике практично не постоје када су Данци, Немци, Британци, Швеђани, Норвежани Финци и Французи упитани о томе да ли је сексуално узнемиравање када мушкарац тражи жени да јој фотографише испод сукње, када је додирује за гениталије или задњицу или од ње тражи сексуалне услуге. За свих седам нација је то без поговора узнемиравање, као и што су убедљиво сагласни да то није када мушкарац позове жену на изађу на састанак.
Немачка, иначе, бележи изузетно мали број пријављених случајева сексуалног злостављања на послу, будући да је, како преноси минхенски дневни лист „Зидојче цајтунг”, немачкој Савезној служби против дискриминације за 11 година колико постоји пријављено само 400 ових случајева.
То пак не указује на то да ова врста злостављања није толико раширена, будући да је у октобру агенција „Југов” објавила резултате истраживања у Немачкој, која указују да је 43 одсто испитаних жена и 12 одсто мушкараца искусило најмање једном сексуално узнемиравање. Више од половине (60 одсто) напада починиле су колеге на послу, а најчешћи вид злостављања су неприкладно додиривање (28 одсто) и сугестивне примедбе (24 одсто).
„Сексуално злостављање се уобичајено догађа тамо где постоји разлике у моћи. Често су то мушкарци који су на шефовским позицијама и зависне жене које су заправо злостављане”, рекла је Сакманова, додајући да би ову дебату „дефинитивно” променило то да је ситуација другачија, то јест да је више жена него мушкараца на менаџерским позицијама.
Ипак, има и жена које сексуално злостављају мушкарце па тако један тридесетседмогодишњи глумац за „Шпигл” истиче да зна једну директорку задужену за аудиције која улоге даје младим глумцима уколико се у њеном друштву појављују на забавама.
Према речима шефице Савезне службе против дискриминације Кристине Лидерс, многе особе се не усуђују да пријаве злостављање јер се плаше последица или мисле да нема сврхе говорити о томе. Судећи према томе колико мало је пријављених злостављања, Немачка и даље делом живи у Вајнстиновој ери, будући да у поређењу са САД и Шведском жртве и даље зазиру од директног именовања насилника.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
