Агент из Србије спасава америчке пашњаке

Био је то један од међународних успеха овог истраживачко-развојног института са 73 године дугом традицијом у области фитопатологије, хербологије, ентомологије, нематологије, екологије и заштите животне средине. У ИЗБИС-у је ангажовано 37 истраживача, од чега њих 23 има звање доктора наука. Рад је организован у четири одсека – за болести биља, за штеточине биља, за хербологију и за фитофармацију и заштиту животне средине. У оквиру одсека је шест акредитованих лабораторија, међу којима је и једина у Србији акредитована за молекуларну дијагностику инсеката ДНК баркодинг методом. Тренутно су истраживачи ангажовани у реализацији десет националних и четири међународна научноистраживачка пројекта.

Директорка института Др Милана Митровић наводи да су стручњаци ИЗБИС-а први у свету решили питање проузроковача болести црвенила кукуруза (Maize redness) и улогу инсеката преносника у епидемиологији ове болести.

– Захваљујући томе, препознати смо као експерти у међународној научној заједници, а партнерске институције из САД су то знање пренеле на тло Америке – каже др Митровић.

Порасту међународног угледа истраживачи Института допринели су и првом детекцијом болести златастог жутила винове лозе у Србији (2007) и откривањем алтернативних начина њеног ширења за које се није знало. Истраживачи су постигли и значајне резултате у расветљавању отпорности на фунгициде гљиве Cercospora beticola, која проузрокује болест лисне пегавости шећерне репе.

– За нове технологије заштите шећерне репе, које су плод рада наших истраживача, постоји велико интересовање у земљама попут САД, Немачке и Италије – каже др Митровић и додаје да су многе болести које проузрокују бактерије, гљиве и вируси у производњи воћарских, ратарских и повртарских култура први у Србији идентификовали научници ИЗБИС-овог Одсека за болести биља. Ентомолози ИЗБИС-а су први у Србији детектовали присуство мољца Tuta absoluta (2011), штеточине у повртарским пластеницима, као и присуство азијске воћне мушице Drosophila suzukii (2014), која наноси велике штете воћњацима, посебно малињацима.

Институт такође обавља здравствене прегледе биљног материјала, ради утврђивања присуства карантинских и економски значајних бактерија, гљива, вируса, нематода, фитоплазми и инсеката. Акредитовани су и за физичка и биолошка испитивања квалитета семена и садног материјала пољопривредног биља, као и за хемијска, физичка и биолошка испитивања фунгицида, инсектицида, хербицида и ђубрива.

Институт спроводи и програме обуке фитосанитарних инспектора из области дијагностике штетних организама, и пружа саветодавне услуге произвођачима, а издавач је и стручног часописа „Заштита биља”.

– Наши произвођачи тешко мењају навике и споро прихватају нове мере заштите, мора да се ојача свест о потреби консултовања са научном заједницом која се бави овом облашћу – каже др Митровић и као позитиван пример наводи винарију „Радовановић”, која је ИЗБИС-у за огледне сврхе уступила парцелу од пет хектара, са укупно 12.500 чокота, на којој се тестирају научне хипотезе, као и методе заштите винове лозе, првенствено угрожене сорте шардоне.

У последње време, много се говори о екологији, не само због обавеза које Србија на том плану мора да испуни у процесу придруживања ЕУ. Делокруг ИЗБИС-а, када је у питању заштита животне средине, обухвата анализу ђубрива и остатака пестицида у води, земљишту и храни, као и праћење утицаја различитих фактора загађења на заједнице микроорганизама, биљака и инсеката.

„Министарство животне средине је препознало могућности нашег института и редовно смо позивани на скупове који се баве стратегијом у овој области. Очекујемо да ће на том плану бити мноштво конкретних пројеката“, закључује др Милана Митровић, директорка ИЗБИС-а.