Agent iz Srbije spasava američke pašnjake

Bio je to jedan od međunarodnih uspeha ovog istraživačko-razvojnog instituta sa 73 godine dugom tradicijom u oblasti fitopatologije, herbologije, entomologije, nematologije, ekologije i zaštite životne sredine. U IZBIS-u je angažovano 37 istraživača, od čega njih 23 ima zvanje doktora nauka. Rad je organizovan u četiri odseka – za bolesti bilja, za štetočine bilja, za herbologiju i za fitofarmaciju i zaštitu životne sredine. U okviru odseka je šest akreditovanih laboratorija, među kojima je i jedina u Srbiji akreditovana za molekularnu dijagnostiku insekata DNK barkoding metodom. Trenutno su istraživači angažovani u realizaciji deset nacionalnih i četiri međunarodna naučnoistraživačka projekta.

Direktorka instituta Dr Milana Mitrović navodi da su stručnjaci IZBIS-a prvi u svetu rešili pitanje prouzrokovača bolesti crvenila kukuruza (Maize redness) i ulogu insekata prenosnika u epidemiologiji ove bolesti.

– Zahvaljujući tome, prepoznati smo kao eksperti u međunarodnoj naučnoj zajednici, a partnerske institucije iz SAD su to znanje prenele na tlo Amerike – kaže dr Mitrović.

Porastu međunarodnog ugleda istraživači Instituta doprineli su i prvom detekcijom bolesti zlatastog žutila vinove loze u Srbiji (2007) i otkrivanjem alternativnih načina njenog širenja za koje se nije znalo. Istraživači su postigli i značajne rezultate u rasvetljavanju otpornosti na fungicide gljive Cercospora beticola, koja prouzrokuje bolest lisne pegavosti šećerne repe.

– Za nove tehnologije zaštite šećerne repe, koje su plod rada naših istraživača, postoji veliko interesovanje u zemljama poput SAD, Nemačke i Italije – kaže dr Mitrović i dodaje da su mnoge bolesti koje prouzrokuju bakterije, gljive i virusi u proizvodnji voćarskih, ratarskih i povrtarskih kultura prvi u Srbiji identifikovali naučnici IZBIS-ovog Odseka za bolesti bilja. Entomolozi IZBIS-a su prvi u Srbiji detektovali prisustvo moljca Tuta absoluta (2011), štetočine u povrtarskim plastenicima, kao i prisustvo azijske voćne mušice Drosophila suzukii (2014), koja nanosi velike štete voćnjacima, posebno malinjacima.

Institut takođe obavlja zdravstvene preglede biljnog materijala, radi utvrđivanja prisustva karantinskih i ekonomski značajnih bakterija, gljiva, virusa, nematoda, fitoplazmi i insekata. Akreditovani su i za fizička i biološka ispitivanja kvaliteta semena i sadnog materijala poljoprivrednog bilja, kao i za hemijska, fizička i biološka ispitivanja fungicida, insekticida, herbicida i đubriva.

Institut sprovodi i programe obuke fitosanitarnih inspektora iz oblasti dijagnostike štetnih organizama, i pruža savetodavne usluge proizvođačima, a izdavač je i stručnog časopisa „Zaštita bilja”.

– Naši proizvođači teško menjaju navike i sporo prihvataju nove mere zaštite, mora da se ojača svest o potrebi konsultovanja sa naučnom zajednicom koja se bavi ovom oblašću – kaže dr Mitrović i kao pozitivan primer navodi vinariju „Radovanović”, koja je IZBIS-u za ogledne svrhe ustupila parcelu od pet hektara, sa ukupno 12.500 čokota, na kojoj se testiraju naučne hipoteze, kao i metode zaštite vinove loze, prvenstveno ugrožene sorte šardone.

U poslednje vreme, mnogo se govori o ekologiji, ne samo zbog obaveza koje Srbija na tom planu mora da ispuni u procesu pridruživanja EU. Delokrug IZBIS-a, kada je u pitanju zaštita životne sredine, obuhvata analizu đubriva i ostataka pesticida u vodi, zemljištu i hrani, kao i praćenje uticaja različitih faktora zagađenja na zajednice mikroorganizama, biljaka i insekata.

„Ministarstvo životne sredine je prepoznalo mogućnosti našeg instituta i redovno smo pozivani na skupove koji se bave strategijom u ovoj oblasti. Očekujemo da će na tom planu biti mnoštvo konkretnih projekata“, zaključuje dr Milana Mitrović, direktorka IZBIS-a.