Да ли влада леп или упоран

На основу проширеног истраживања које је још 2002. године почео њихов професор Улрих Розар, група диселдорфских социолога са Универзитета „Хајнрих Хајне” утврдила је да је физичка атрактивност кандидата на септембарским парламентарним изборима у Немачкој имала у односу на њихов политички програм знатно већи утицај на гласове бирача, више него икад пре. Иако су резултати студије указали да познатост и истакнуто место кандидата и даље имају главни утицај на бираче, одмах потом следи лепота кандидата као важан критеријум у доношењу одлука за кога ће да гласају, а тек на трећем месту је компетентност кандидата. Научници истичу да у екстремним ситуацијама веома атрактиван кандидат може да на гласању за конкретну особу освоји чак пет одсто више гласова него иначе, а на гласању за изборне листе до три одсто више.

У студији они су дали групи од по 12 мушкараца и жена да процењују атрактивност укупно 1.786 политичара, при чему су нулом оцењивали неатрактивне, а шестицом веома атрактивне политичаре. Међу мушкарцима највећу просечну оцену од 3,43 добио је управо Линднер, што му је можда заиста помогло да своју странку после четири године ван Бундестага врати у парламент и више него удвостручи број гласача у односу на 2013, освојивши у септембру 10,6 одсто гласова.

Међу водећим политичаркама, али уопште и међу 10 главних кандидата политичких странака, за атрактивност највећу оцену (4,08) добила је Сара Вагенкнехт (48), шефица посланичке групе Левице, странке која је успела да побољша изборни резултат. Након ње и Линдера, од 10 водећих кандидата странака, са оценом 3,25 следи шефица посланичке групе Алтернативе за Немачку (АфД) Алис Вајдел (38), иза ње је са 2,58 шефица посланичке групе Зелених Катрин Геринг Екарт (51), а са 2,13 копредседник Зелених Џем Ездемир (52).

Да лепота ипак није у потпуности пресудна можда најбоље сведочи то да ће на крају највероватније у влади седети политичари са зачеља листа, будући да је шеф социјалдемократа Мартин Шулц (62) за атрактивност добио оцену 1,62, шефица демохришћана Ангела Меркел (63) тек 1,04.

Осим тога, међу анализираним око 1.800 политичара, најатрактивнија политичарка је Селин Ерленхофер (19) из Левице, којој то није помогло да уђе у Бундестаг, док је њен колега који је оцењен као најлепши Јан Ралф Нолте (29) из АфД-а то ипак успео.

„Одлуке за кога гласати све чешће се доносе напречац, а истовремено расте воља бирача да промене своје мишљење”, истиче за берлински дневник „Велт” професор Розар, који годинама истражује везу физичке атрактивности и изборног успеха.

Он истиче да у одсуству свеобухватних и поузданих информација о сложеним политичким питањима, одлуке за кога гласати могу бити под утицајем „карактеристика кандидата које немају везе са његовом улогом”.

„Људи теже да естетске процене мешају са етичким и интелектуалним”, каже он и додаје да се лепим људима генерално приписују позитивније карактеристике него онима који су мање атрактивни.

На критике да је веома мали број испитаника учествовао у студији, коауторка студије Сабрина Шетле истиче да је међу учесницима постојао „консензус о томе ко је атрактиван, што осигурава да се чак и са релативно малом групом добије репрезентативан узорак”. И сам Розар истиче да се „консензус о атрактивности” види и у томе што „ћемо се сви сагласити да Џорџ Клуни изгледа знатно боље од Вудија Алена”.

Социолози подсећају да ово не значи да ће присталице десно оријентисаног ЦСУ гласати за Левицу само због лепоте Саре Вагекнехт, будући да је склоност одређеној странци и даље најважнија.

Упркос овој огради, политиколог Оскар Нидермајер критикује ову студију и истиче да лична симпатија према кандидату одавно има утицаја тек након стручности, кредибилитета и лидерског квалитета кандидата. Судећи и према актуелним преговорима о формирању владе блока Меркелове и Шулцове странке, одговор на питање да ли политички побеђује и потом влада леп и упоран – сам се намеће.