Da li vlada lep ili uporan

Na osnovu proširenog istraživanja koje je još 2002. godine počeo njihov profesor Ulrih Rozar, grupa diseldorfskih sociologa sa Univerziteta „Hajnrih Hajne” utvrdila je da je fizička atraktivnost kandidata na septembarskim parlamentarnim izborima u Nemačkoj imala u odnosu na njihov politički program znatno veći uticaj na glasove birača, više nego ikad pre. Iako su rezultati studije ukazali da poznatost i istaknuto mesto kandidata i dalje imaju glavni uticaj na birače, odmah potom sledi lepota kandidata kao važan kriterijum u donošenju odluka za koga će da glasaju, a tek na trećem mestu je kompetentnost kandidata. Naučnici ističu da u ekstremnim situacijama veoma atraktivan kandidat može da na glasanju za konkretnu osobu osvoji čak pet odsto više glasova nego inače, a na glasanju za izborne liste do tri odsto više.

U studiji oni su dali grupi od po 12 muškaraca i žena da procenjuju atraktivnost ukupno 1.786 političara, pri čemu su nulom ocenjivali neatraktivne, a šesticom veoma atraktivne političare. Među muškarcima najveću prosečnu ocenu od 3,43 dobio je upravo Lindner, što mu je možda zaista pomoglo da svoju stranku posle četiri godine van Bundestaga vrati u parlament i više nego udvostruči broj glasača u odnosu na 2013, osvojivši u septembru 10,6 odsto glasova.

Među vodećim političarkama, ali uopšte i među 10 glavnih kandidata političkih stranaka, za atraktivnost najveću ocenu (4,08) dobila je Sara Vagenkneht (48), šefica poslaničke grupe Levice, stranke koja je uspela da poboljša izborni rezultat. Nakon nje i Lindera, od 10 vodećih kandidata stranaka, sa ocenom 3,25 sledi šefica poslaničke grupe Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel (38), iza nje je sa 2,58 šefica poslaničke grupe Zelenih Katrin Gering Ekart (51), a sa 2,13 kopredsednik Zelenih Džem Ezdemir (52).

Da lepota ipak nije u potpunosti presudna možda najbolje svedoči to da će na kraju najverovatnije u vladi sedeti političari sa začelja lista, budući da je šef socijaldemokrata Martin Šulc (62) za atraktivnost dobio ocenu 1,62, šefica demohrišćana Angela Merkel (63) tek 1,04.

Osim toga, među analiziranim oko 1.800 političara, najatraktivnija političarka je Selin Erlenhofer (19) iz Levice, kojoj to nije pomoglo da uđe u Bundestag, dok je njen kolega koji je ocenjen kao najlepši Jan Ralf Nolte (29) iz AfD-a to ipak uspeo.

„Odluke za koga glasati sve češće se donose naprečac, a istovremeno raste volja birača da promene svoje mišljenje”, ističe za berlinski dnevnik „Velt” profesor Rozar, koji godinama istražuje vezu fizičke atraktivnosti i izbornog uspeha.

On ističe da u odsustvu sveobuhvatnih i pouzdanih informacija o složenim političkim pitanjima, odluke za koga glasati mogu biti pod uticajem „karakteristika kandidata koje nemaju veze sa njegovom ulogom”.

„Ljudi teže da estetske procene mešaju sa etičkim i intelektualnim”, kaže on i dodaje da se lepim ljudima generalno pripisuju pozitivnije karakteristike nego onima koji su manje atraktivni.

Na kritike da je veoma mali broj ispitanika učestvovao u studiji, koautorka studije Sabrina Šetle ističe da je među učesnicima postojao „konsenzus o tome ko je atraktivan, što osigurava da se čak i sa relativno malom grupom dobije reprezentativan uzorak”. I sam Rozar ističe da se „konsenzus o atraktivnosti” vidi i u tome što „ćemo se svi saglasiti da Džordž Kluni izgleda znatno bolje od Vudija Alena”.

Sociolozi podsećaju da ovo ne znači da će pristalice desno orijentisanog CSU glasati za Levicu samo zbog lepote Sare Vagekneht, budući da je sklonost određenoj stranci i dalje najvažnija.

Uprkos ovoj ogradi, politikolog Oskar Nidermajer kritikuje ovu studiju i ističe da lična simpatija prema kandidatu odavno ima uticaja tek nakon stručnosti, kredibiliteta i liderskog kvaliteta kandidata. Sudeći i prema aktuelnim pregovorima o formiranju vlade bloka Merkelove i Šulcove stranke, odgovor na pitanje da li politički pobeđuje i potom vlada lep i uporan – sam se nameće.