Русима рафинерије, пумпе и „Нафтагас”

У мноштву спекулација у вези са потписивањем српско-руског нафтно-гасног споразума последњих дана се наметнуло још једно питање: Шта заправо „Гаспромњефт” купује од НИС-а? Да ли само печат и лого фирме, будући да је сада то једино у власништву НИС-а (а све остало у рукама државе), или можда још нешто? И док српски преговарачи, али ни менаџмент НИС-а, за сада не могу да пруже одговор на ово питање, изгледа да руска страна врло добро зна шта ће у Србији купити за 400 милиона евра.

Дмитри Малишев, саветник председника извршног одбора руског „Гаспромњефта”, тако је на директно питање новинара – шта заправо чини 51 одсто акција НИС-а и чега то Руси постају власници, рекао да купују обе рафинерије (Панчево и Нови Сад), бензинске пумпе, „Нафтагас”, али и све друго што припада НИС-у, очито мислећи на изузетно вредне пословне зграде.

За Малишева је сасвим логично што Руси постају већински власник српске нафтне компаније, јер је то, према његовом тумачењу, у интересу обе стране. То је истовремено, тврде у „Гаспромњефту”, и гаранција да ће нови партнер улагати у компанију онако како то уговор предвиђа.

Како „Политика” сазнаје у изворима блиским менаџменту „Гаспромњефта”, цена од 400 милиона евра за НИС је коначна, а до ње се дошло одређивањем цена акција НИС-а и то после дужих преговора српске и руске стране. Ово за руску страну није ниска цена, тим пре што их, како кажу, чекају велика улагања у модернизацију НИС-а, која ће сигурно „пробити” најављених 500 милиона евра.  

Оно што по мишљењу Руса нема цену јесте то што ће НИС, доласком „Гаспромњефта”, у сваком тренутку имати довољно нафте, будући да су процењене резерве руске стране око 2,2 милијарди тона. „Гаспромњефт” је планирао и да, како се сазнаје, до 24. априла, односно 90 дана од потписивања међудржавног споразума у Русији, закључи купопродајни уговор са НИС-ом, иако са српске стране тврде да никаквих рокова није било, осим оног предвиђеног у споразуму, а то је 31. децембар 2008. године. Руководство „Гаспромњефта” уопште не доводи у питање тај рок, разумевајући одлагање априлских рокова због предстојећих избора.

Руски партнер ће, пошто преузме НИС, како тврди, радити све заједно са владом Србије, односно државом као власником 49 одсто НИС-а, па се тако мора наћи и заједничко решење за евентуални продужетак Уредбе о забрани увоза деривата у Србију и после 2010. године. С обзиром на то да се већ касни са улагањима у модернизацију НИС-а, „Гаспромњефт” сумња да ће успети да за две године подигне производњу у српским рафинеријама до те мере да се на тржиште пласирају европски квалитетни деривати. Ако до тога не дође, а тржиште се либерализује, конкуренција опасно прети да угрози НИС.

Када је реч о социјалном програму за раднике српске националне нафтне компаније, „Гаспромњефт” је у сталним преговорима са владом Србије како да се направи програм смањења броја запослених, о чему ће се преговарати и са синдикатима НИС-а. У плану је да се иде и на преквалификацију радника.

Иако питање златне акције, којом се дају управљачка права једној од две стране, није регулисано оснивачким документом предузећа, то такође мора бити предмет договора са српском страном. Коме ће припасти златна акција, мораће да буде још једно важно питање дефинисано уговором између владе Србије и „Гаспромњефта”.