Rusima rafinerije, pumpe i „Naftagas”

U mnoštvu spekulacija u vezi sa potpisivanjem srpsko-ruskog naftno-gasnog sporazuma poslednjih dana se nametnulo još jedno pitanje: Šta zapravo „Gaspromnjeft” kupuje od NIS-a? Da li samo pečat i logo firme, budući da je sada to jedino u vlasništvu NIS-a (a sve ostalo u rukama države), ili možda još nešto? I dok srpski pregovarači, ali ni menadžment NIS-a, za sada ne mogu da pruže odgovor na ovo pitanje, izgleda da ruska strana vrlo dobro zna šta će u Srbiji kupiti za 400 miliona evra.

Dmitri Mališev, savetnik predsednika izvršnog odbora ruskog „Gaspromnjefta”, tako je na direktno pitanje novinara – šta zapravo čini 51 odsto akcija NIS-a i čega to Rusi postaju vlasnici, rekao da kupuju obe rafinerije (Pančevo i Novi Sad), benzinske pumpe, „Naftagas”, ali i sve drugo što pripada NIS-u, očito misleći na izuzetno vredne poslovne zgrade.

Za Mališeva je sasvim logično što Rusi postaju većinski vlasnik srpske naftne kompanije, jer je to, prema njegovom tumačenju, u interesu obe strane. To je istovremeno, tvrde u „Gaspromnjeftu”, i garancija da će novi partner ulagati u kompaniju onako kako to ugovor predviđa.

Kako „Politika” saznaje u izvorima bliskim menadžmentu „Gaspromnjefta”, cena od 400 miliona evra za NIS je konačna, a do nje se došlo određivanjem cena akcija NIS-a i to posle dužih pregovora srpske i ruske strane. Ovo za rusku stranu nije niska cena, tim pre što ih, kako kažu, čekaju velika ulaganja u modernizaciju NIS-a, koja će sigurno „probiti” najavljenih 500 miliona evra.  

Ono što po mišljenju Rusa nema cenu jeste to što će NIS, dolaskom „Gaspromnjefta”, u svakom trenutku imati dovoljno nafte, budući da su procenjene rezerve ruske strane oko 2,2 milijardi tona. „Gaspromnjeft” je planirao i da, kako se saznaje, do 24. aprila, odnosno 90 dana od potpisivanja međudržavnog sporazuma u Rusiji, zaključi kupoprodajni ugovor sa NIS-om, iako sa srpske strane tvrde da nikakvih rokova nije bilo, osim onog predviđenog u sporazumu, a to je 31. decembar 2008. godine. Rukovodstvo „Gaspromnjefta” uopšte ne dovodi u pitanje taj rok, razumevajući odlaganje aprilskih rokova zbog predstojećih izbora.

Ruski partner će, pošto preuzme NIS, kako tvrdi, raditi sve zajedno sa vladom Srbije, odnosno državom kao vlasnikom 49 odsto NIS-a, pa se tako mora naći i zajedničko rešenje za eventualni produžetak Uredbe o zabrani uvoza derivata u Srbiju i posle 2010. godine. S obzirom na to da se već kasni sa ulaganjima u modernizaciju NIS-a, „Gaspromnjeft” sumnja da će uspeti da za dve godine podigne proizvodnju u srpskim rafinerijama do te mere da se na tržište plasiraju evropski kvalitetni derivati. Ako do toga ne dođe, a tržište se liberalizuje, konkurencija opasno preti da ugrozi NIS.

Kada je reč o socijalnom programu za radnike srpske nacionalne naftne kompanije, „Gaspromnjeft” je u stalnim pregovorima sa vladom Srbije kako da se napravi program smanjenja broja zaposlenih, o čemu će se pregovarati i sa sindikatima NIS-a. U planu je da se ide i na prekvalifikaciju radnika.

Iako pitanje zlatne akcije, kojom se daju upravljačka prava jednoj od dve strane, nije regulisano osnivačkim dokumentom preduzeća, to takođe mora biti predmet dogovora sa srpskom stranom. Kome će pripasti zlatna akcija, moraće da bude još jedno važno pitanje definisano ugovorom između vlade Srbije i „Gaspromnjefta”.