Туже Немачку и добију азил
Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Безмало свака друга избеглица, којој је немачка држава одбила да пружи азил, азилантски статус је добила на суду, туживши пред управним судом немачку државу. Ову информацију објавио је минхенски дневни лист „Зидојче цајтунг”, позивајући се на одговор који је немачка влада дала посланичкој групи опозиционе Левице.
У одговору владе се наводи да су у првих девет месеци прошле године тражиоци азила, који су се жалили управном суду јер им је одбијен захтев за добијање статуса азиланта, у 44 одсто случајева добили пресуду у своју корист. То је поприличан пораст броја азиланата који до азила стижу судским путем, будући да су у 2016. новопридошлице у оваквим правним акцијама биле успешне у тек 29 одсто случајева.
Како преноси „Зидојче цајтунг”, најуспешнији у овим правосудним биткама прошле године су били Сиријци (69 одсто) и Авганистанци (61 одсто), док су значајно неуспешнији Мароканци (12 одсто) и Алжирци (10 одсто). Иначе, парламентарна већина прошлог сазива Бундестага је донела одлуку да се Мароко, Алжир и Тунис ставе на листу земаља сигурног порекла, што би скоро па онемогућило да њихови држављани имају право на азил у Немачкој, али горњи дом парламента Бундесрат није одобрио ову одлуку.
Успех Сиријаца и Авганистанаца да судским путем дођу до азила у Немачкој заправо значи да им је Савезна служба за миграције и избеглице (БАМФ) пружила заштиту према Женевској конвенцији о избеглицама, али да је мањи број добио и пун азил загарантован немачким уставом само за оне који су политички прогоњени а у Немачку нису дошли из неке треће сигурне земље. Основна разлика између заштите и азила је у томе што само они који су добили азил имају неупитно право да доведу своје чланове породице у Немачку.
Према речима посланице Левице Уле Јелпке, висока стопа успеха жалби на одлуке о азилу баца „лоше светло на квалитет” иницијалних одлука које је донео БАМФ. Она сматра да је „очигледно” да политичка воља да се одвраћају тражиоци азила има за резултат неправедне одбијенице.
„То значи да је једноставно прихваћено да су, због оваквих одлука, они који траже заштиту враћани у рат, тортуру и прогон”, сматра ова левичарска посланица. У одговору владе, осим процената успешности жалби, не наводи се конкретан број жалби који је поднет, али је раније објављено да је само у првој половини 2017. пред управним судовима поднето 250.000 жалби, што је поприличан пораст у односу на целу 2016. када их је било око 100.000 или 2015. када их је било око 50.000.
Јелпкеова је раније изјавила за немачки дневник „Ноје ознабрикер цајтунг” да је политика одвраћања повећала бирократски притисак на надлежне службе али и судове. Због великог броја случајева, најављено је да ће број судија за управне послове бити повећан за још 320 судија, иако су процене да би било неопходно повећање од хиљаду судија како би се решили нагомилани случајеви.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


