Ту­же Не­мач­ку и добију азил

Успех Си­ри­ја­ца и Ав­га­ни­ста­на­ца да суд­ским пу­тем до­ђу до ази­ла у Не­мач­кој за­пра­во зна­чи да им је Са­ве­зна слу­жба за ми­гра­ци­је и из­бе­гли­це (БАМФ) пру­жи­ла за­шти­ту пре­ма Же­нев­ској кон­вен­ци­ји о из­бе­гли­ца­ма, али да је ма­њи број до­био и пун азил за­га­ран­то­ван не­мач­ким уста­вом са­мо за оне ко­ји су по­ли­тич­ки про­го­ње­ни а у Не­мач­ку ни­су до­шли из не­ке тре­ће си­гур­не зе­мље. Основ­на раз­ли­ка из­ме­ђу за­шти­те и ази­ла је у то­ме што са­мо они ко­ји су до­би­ли азил има­ју не­у­пит­но пра­во да до­ве­ду сво­је чла­но­ве по­ро­ди­це у Не­мач­ку.

Пре­ма ре­чи­ма по­сла­ни­це Ле­ви­це Уле Јелп­ке, ви­со­ка сто­па успе­ха жал­би на од­лу­ке о ази­лу ба­ца „ло­ше све­тло на ква­ли­тет” ини­ци­јал­них од­лу­ка ко­је је до­нео БАМФ. Она сма­тра да је „очи­глед­но” да по­ли­тич­ка во­ља да се од­вра­ћа­ју тра­жи­о­ци ази­ла има за ре­зул­тат не­пра­вед­не од­би­је­ни­це.

„То зна­чи да је јед­но­став­но при­хва­ће­но да су, због ова­квих од­лу­ка, они ко­ји тра­же за­шти­ту вра­ћа­ни у рат, тор­ту­ру и про­гон”, сма­тра ова ле­ви­чар­ска по­сла­ни­ца. У од­го­во­ру вла­де, осим про­це­на­та успе­шно­сти жал­би, не на­во­ди се кон­кре­тан број жал­би ко­ји је под­нет, али је ра­ни­је об­ја­вље­но да је са­мо у пр­вој по­ло­ви­ни 2017. пред управ­ним су­до­ви­ма под­не­то 250.000 жал­би, што је по­при­ли­чан по­раст у од­но­су на це­лу 2016. ка­да их је би­ло око 100.000 или 2015. ка­да их је би­ло око 50.000.

Јелп­ке­о­ва је ра­ни­је из­ја­ви­ла за не­мач­ки днев­ник „Но­је озна­бри­кер цај­тунг” да је по­ли­ти­ка од­вра­ћа­ња по­ве­ћа­ла би­ро­крат­ски при­ти­сак на над­ле­жне слу­жбе али и су­до­ве. Због ве­ли­ког бро­ја слу­ча­је­ва, на­ја­вље­но је да ће број су­ди­ја за управ­не по­сло­ве би­ти по­ве­ћан за још 320 су­ди­ја, иако су про­це­не да би би­ло нео­п­ход­но по­ве­ћа­ње од хи­ља­ду су­ди­ја ка­ко би се ре­ши­ли на­го­ми­ла­ни слу­ча­је­ви.