Завршене анализе отпада из Вукићевице

Анализа узорака садржине из 25 буради откривених крајем децембра у обреновачком селу Вукићевица, како незванично сазнајемо, завршена је. У великом броју бурића налази се отпад који је опасан, али није познато о којој се тачно количини ради, као и које се материје налазе у њима. У сваком случају та количина није мала.

Осим ових завршених анализа, очекују се и извештаји о квалитету земљишта на коме се налазио отпад, воде са одређених дубина у близини складишта, као и тачни подаци о томе шта је откривено у два бурета накнадно откривена у дворишту где су породична кућа и пословни простор.

У први мах, после открића буради, речено је да је у њима нађена опасна материја бензол и једињења хлоралних растварача. Како су у Министарству заштите животне средине пре неколико дана рекли, бурићи из Вукићевице су препаковани у адекватну амбалажу и заштићени од атмосферских утицаја.

Откриће опасног отпада подигло је на ноге неколико релевантних институција у земљи. Интервенисали су Безбедносно-информативна агенција, Основно тужилаштво у Обреновцу, Министарство заштите животне средине и општина Обреновац.

После истраге која је далеко од очију јавности трајала десетак дана, а пре него се са овом информацијом изашло у медије, ухапшен је Зоран М. (56) из Обреновца и одређен му је притвор од 30 дана. Он се сумњичи да је одлагао опасни отпад, али га и добављао у Србију.

Неколико дана после овог открића, у Обреновцу је још на два места пронађено 160 буради у којима је смештена за сада непозната материја. У Великом Пољу откривено је 100 металних буради од по 180 литара, а у Марковића крају 60 металних бурића и пет пластичних од 400 литара. 

Бурад са црном пастозно-желатинастом масом без мириса у Великом Пољу откривена су у бившем складишту грађевинског материјала.

На другом месту у селу Вукићевица, у засеоку Марковића крај, бурићи су били разбацани. У неколико буради налазила се течна и пастозна материја, а већим делом је очврсла материја црносиве боје, без мириса. Поред бурића нађено је и 80 пластичних врећа. У половини од њих је чврста жутонаранџаста смеса помешана са сунђером. Претпоставља се да је отпад у Марковића крају бачен давно јер је на терену деловало да је све запуштено, а изливена маса делимично подсећала на индустријска мазива.

После ових информација реаговале су и неке друге институције у земљи које траже да се обележе сва места за која се зна, а на којима се налази опасан отпад, као и да се ова прича са откривеним отпадом изведе на чистац.

Према тврдњама Синише Митровића, директора Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије, у нашој земљи се годишње произведе 80.000 тона опасног отпада.

Поред отпада који се сада производи, процењује се да у Србији има више од 300.000 тона „историјског” отпада који је настао у социјалистичком и постсоцијалистичком периоду у великим компанијама, које су отишле у стечај.