Американац албанског порекла у врху хијерархије ИД

 Вероватно је и први Американац снимљен како у име ИД одрубљује главу непријатељу. На основу гласа и акцента мушкарца који на једном старијем снимку каже да „има поруку за Обаму” и потом убија првог заробљеника, више обавештајних извора потврдило је за амерички магазин „Атлантик” да је реч о Хоџи.

Допринос Американаца Исламској држави углавном се сводио на нападе изолованих појединаца оданих џихадистима који нису били званично повезани са оперативцима у иностранству нити са слично оријентисаним земљацима. Прича о Зулфију Хоџи, коју је ових дана објавио „Атлантик”, потврдила је да и на америчкој територији успешно делују мреже за регрутовање џихадиста, не толико распрострањене као у Европи, али кључне за мобилисање америчких бораца за ИД.

Хоџа је напустио САД у априлу 2015. са 23 године, а само шест месеци касније појављује се на језивом снимку скидања глава. Непуне две године касније, у пропагандном видео-запису се представља као Абу Хамза ел Амрики и говори поред још неколико страних бораца. Критикује америчке акције против ИД и позива вернике у Америци да се ослободе пакла тако што ће убијати немуслимане „ножем, аутомобилом или их гурати са зграда”.

Двогодишња савезна истрага о Американцима који су се придружили ИД у Ираку и Сирији открила је да се иза овог имена крије Зулфи Хоџа. У време објаве снимка увелико се судило људима који су оптужени да су му помагали. Један од њих је Дејвид Рајт, који је пре месец дана осуђен на 28 година затвора због подршке ИД и завере за убиство америчких грађана. У судским документима „Атлантик” је пронашао процену америчких власти да је Хоџа постао високи командант ИД, али се не види каква му је улога нити где се тренутно налази. Када је снимљен видео прошлог маја био је на северозападу Ирака.

Нејасно је како је наизглед неискусни младић за тако кратко време напредовао у хијерархији, јер Американци обично заузимају ниже положаје и у најбољем случају су пропагандисти Могуће је да је освојио команданте тиме што је брзо био вољан да учествује у бруталном чину обезглављивања непријатељског војника.

Син власника пицерије у Њу Џерсију сада је важан део мреже регрутера. То представља посебно велику претњу јер такве особе захваљујући везама и утицају обично постају „мозак” напада у својој домовини.

Док калифат остаје без територије коју контролише, медији извештавају да су се страни борци, укључујући америчке, притајили у Турској и разматрају шта ће даље. Неки су се вратили у домовину и представљају проблем за локалне снаге реда и закона, али засад се чини да нема таласа западних повратника од ког се страховало. Како пише „Атлантик”, срећа је што се до сада сасвим мали број Американаца вратио кући после ангажмана у ИД, а међу њима је највише оних који су или разочарани у калифат или пред судом. Случај Зулфија Хоџе показао је, међутим, да они и издалека врше утицај на симпатизере код куће.

Неоубичајена је такође процена власти да је Хоџа догурао до високог чина у ИД. По статусу је очито у елитној групи америчких припадника који су се успели на неку лидерску позицију. Америчким присталицама ИД иначе је тешко да се домогну Сирије. За последње три године 50 њих је ухапшено док су покушавали да отпутују. Многи су оптужени за низ активности, од прикупљања новца до планирања напада.

Случај радикализованог Американца показао је такође да је интернет кључни алат за екстремисте, али да не треба потценити ни улогу личних и друштвених веза које олакшавају активности. Хоџи су новчану и логистичку, али и моралну и идеолошку потпору пружиле три особе које су истражитељи погрешно сматрали изолованом ћелијом залуђеника аматера. Испоставило се да су они као део шире мреже комуницирали са оперативцима ИД у Сирији и Хоџи олакшали пут. Са недавно осуђеним Дејвидом Рајтом упознао се на гејмерском форуму. Вероватно их је спојио приручник ИД за војнике Запада, у ком се видео-игре помињу као начин обуке за приступање групи. Пре одласка у Сирију, Рајт га је повезао са својим ујаком Усамом Рахимом, који је продао свој лаптоп да би му купили авионску карту до Истанбула.