Више купаца него станова у новоградњи
Месечну кирију коју плаћају газдама многи би радо заменили месечном ратом кредита како би се коначно решили подстанарског живота и обезбедили сопствени кров над главом. Све више породица које одлучују да се скуће у Београду не обесхрабрује ни чињеница да је у минулих пет година цена стамбеног квадрата скочила 25 одсто. У првих девет месеци прошле године продато је више од 7.000 станова, а раст стамбеног тржишта настављен је и у другој половини 2017. године, преноси Танјуг податке агенције „Олд ројал систем”, која се бави анализом трендова на тржишту непокретности у Србији.
– Потражња станова у Београду и даље је велика јер број продатих знатно превазилази број изграђених станова – рекао је за Танјуг Милић Ђоковић, директор ове агенције.
Ово за „Политику” потврђује и Каћа Лазаревић, агент на тржишту непокретности, која додаје да је новоградња нереално поскупела због кредита са ниским каматним стопама.
Квадрат новоградње, према подацима „Олд ројал система”, најјефтинији је у Железнику и Раковици и кошта око 900 евра, док се највише морају испрсити они који би да станују на Дедињу – 3.000 евра и на Старом граду – 3.500 евра. За старе станове плаћа се од 650 евра по квадрату у Сремчици, док на Бањици он вреди од 1.050 до 1.200 евра. Старија здања на Дедињу плаћају се од 1.700 до 2.000 евра по квадратном метру, а чак 3.000 евра потребно је издвојити за квадрат старе „лукс” градње у строгом центру Београда.
– Старији купци више воле да купују станове у старијој градњи која се одликује дебелим зидовима, а посебно су на цени предратни станови изузетног квалитета, који обично имају и два улаза, купатило, ве-це…– набраја Лазаревићева.
Нови станови имају својих предности, поготово за младе људе, што потврђује и наш суграђанин који се прошле године одлучио да пазари новоизграђену некретнину на Карабурми.
– Ново је и чисто. Структура стана који је мањи, али има више просторија привлачнија ми је од старије градње. Све је било спремно и није имало потребе да реновирамо пре него што смо се уселили – задовољан је овај Београђанин.
Купац стана који још није прошао тест времена би ипак, упозорава Каћа Лазаревић, пре него што уложи новац требало да се добро распита и детаљно провери инвеститора, јер када се проблеми уоче, обично буде већ касно.
– Инвеститори гледају да станове продају без посредника, али за купца то је мач са две оштрице. Агенције им дају више сигурности истражујући све оно што људима, којима се свиди инфраструктура, у први мах и не падне на памет. На њима је да прођу кроз папирологију, упозоре клијента на станове које је немогуће укњижити или рецимо имају слабу изолацију, и објасне му да ли је инвеститор раније радио сличне пројекте и какав је квалитет нудио – прецизира Лазаревићева додајући да је провизија коју агенције узимају два одсто.
Најскупљи квадрат – 217.000 динара
Најчешће се, по искуствима београдских агената, купују мањи станови, а на цени су посебно они где је предвиђено етажно грејање. Оно може да буде знатно исплативије од централног које се плаћа целе године. Некада су станари обично бежали од високих спратова, а данас, када је реч о новоградњи, доминирају зграде са највише шест етажа. Просечна површина станова који се продају је, према подацима које је Танјугу доставио Републички завод за статистику, 62 квадрата, а највећа сума којом је купац био спреман да плати кључеве од новог дома износила је око 217.000 динара по квадрату.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
