Više kupaca nego stanova u novogradnji
Mesečnu kiriju koju plaćaju gazdama mnogi bi rado zamenili mesečnom ratom kredita kako bi se konačno rešili podstanarskog života i obezbedili sopstveni krov nad glavom. Sve više porodica koje odlučuju da se skuće u Beogradu ne obeshrabruje ni činjenica da je u minulih pet godina cena stambenog kvadrata skočila 25 odsto. U prvih devet meseci prošle godine prodato je više od 7.000 stanova, a rast stambenog tržišta nastavljen je i u drugoj polovini 2017. godine, prenosi Tanjug podatke agencije „Old rojal sistem”, koja se bavi analizom trendova na tržištu nepokretnosti u Srbiji.
– Potražnja stanova u Beogradu i dalje je velika jer broj prodatih znatno prevazilazi broj izgrađenih stanova – rekao je za Tanjug Milić Đoković, direktor ove agencije.
Ovo za „Politiku” potvrđuje i Kaća Lazarević, agent na tržištu nepokretnosti, koja dodaje da je novogradnja nerealno poskupela zbog kredita sa niskim kamatnim stopama.
Kvadrat novogradnje, prema podacima „Old rojal sistema”, najjeftiniji je u Železniku i Rakovici i košta oko 900 evra, dok se najviše moraju isprsiti oni koji bi da stanuju na Dedinju – 3.000 evra i na Starom gradu – 3.500 evra. Za stare stanove plaća se od 650 evra po kvadratu u Sremčici, dok na Banjici on vredi od 1.050 do 1.200 evra. Starija zdanja na Dedinju plaćaju se od 1.700 do 2.000 evra po kvadratnom metru, a čak 3.000 evra potrebno je izdvojiti za kvadrat stare „luks” gradnje u strogom centru Beograda.
– Stariji kupci više vole da kupuju stanove u starijoj gradnji koja se odlikuje debelim zidovima, a posebno su na ceni predratni stanovi izuzetnog kvaliteta, koji obično imaju i dva ulaza, kupatilo, ve-ce…– nabraja Lazarevićeva.
Novi stanovi imaju svojih prednosti, pogotovo za mlade ljude, što potvrđuje i naš sugrađanin koji se prošle godine odlučio da pazari novoizgrađenu nekretninu na Karaburmi.
– Novo je i čisto. Struktura stana koji je manji, ali ima više prostorija privlačnija mi je od starije gradnje. Sve je bilo spremno i nije imalo potrebe da renoviramo pre nego što smo se uselili – zadovoljan je ovaj Beograđanin.
Kupac stana koji još nije prošao test vremena bi ipak, upozorava Kaća Lazarević, pre nego što uloži novac trebalo da se dobro raspita i detaljno proveri investitora, jer kada se problemi uoče, obično bude već kasno.
– Investitori gledaju da stanove prodaju bez posrednika, ali za kupca to je mač sa dve oštrice. Agencije im daju više sigurnosti istražujući sve ono što ljudima, kojima se svidi infrastruktura, u prvi mah i ne padne na pamet. Na njima je da prođu kroz papirologiju, upozore klijenta na stanove koje je nemoguće uknjižiti ili recimo imaju slabu izolaciju, i objasne mu da li je investitor ranije radio slične projekte i kakav je kvalitet nudio – precizira Lazarevićeva dodajući da je provizija koju agencije uzimaju dva odsto.
Najskuplji kvadrat – 217.000 dinara
Najčešće se, po iskustvima beogradskih agenata, kupuju manji stanovi, a na ceni su posebno oni gde je predviđeno etažno grejanje. Ono može da bude znatno isplativije od centralnog koje se plaća cele godine. Nekada su stanari obično bežali od visokih spratova, a danas, kada je reč o novogradnji, dominiraju zgrade sa najviše šest etaža. Prosečna površina stanova koji se prodaju je, prema podacima koje je Tanjugu dostavio Republički zavod za statistiku, 62 kvadrata, a najveća suma kojom je kupac bio spreman da plati ključeve od novog doma iznosila je oko 217.000 dinara po kvadratu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
