Масовне демонстрације у Солуну
Од нашег дописника
Атина – Широм Грчке узавреле страсти. Грци не дају своје, како кажу, „историјско право”, нису спремни да назив Македонија деле са суседним Скопљем. Према подацима организатора, око пола милиона Грка, мада полиција тај број знатно умањује, окупило се на протестном митингу у Солуну. Протестних маршева било је и у дијаспори: у Великој Британији и Аустралији.
Опасна патриотско-националистичка ерупција која је захватила нацију, оне који су понели заставе и непријатељске пароле, заснована је на уверењу чак 68 одсто Грка да је њихово искључиво право да древни назив својих северних територија сачувају само за себе.
„Македонија је грчка”, „Не дамо наше”, пароле су које су улицама северне грчке престонице носиле хиљаде људи. Преко 600 аутобуса је стигло само са Пелопонеза и са Атике да „бране Македонију”, како кажу, стотине људи допутовало је са грчких острва.
Јаке мере обезбеђења у центру северне престонице Грчке, стотине полицајаца. Међу демонстрантима виђени су и неки припадници опозиционих партија, али не и градоначелник Солуна Јанис Бутарис, који се оградио од оваквих манифестација јер их сматра контрапродуктивним у тренутку када се, како је рекао, „влада труди да пронађе решење спора”.
Да ли је решење на видику, или ће и даље, као и у претходних 25 година, оптерећивати међународне и билатералне односе два суседа на Балкану? Да ли су се доласком Сиризе на власт и стасањем нове генерације политичара позиције ублажиле и приближиле, показаће сусрет премијера Ципраса и Заева у Давосу.
„Решићу проблем са Скопљем”, наслов је интервјуа грчког премијера листу „Етнос”, у коме јасно поручује да „ако постоји и најмања шанса за решење, треба је искористити. Одсуство решења подрива националне интересе”. Ципрас наглашава и да ако има могућности да се превазиђу грешке учињене 1992. била би национална глупост не искористити их.
Истовремено, Ципрас подвлачи да „македонска нација није постојала у древним временима, као што није било ни нације Атињана или Спартанаца”. Подсећа да је и сам полу-Македонац, и да чињеница да на некадашњој територији древне Македоније Александра Македонског данас географски постоје три државе „не може бити разлог да само једна тражи ексклузивитет на коришћење назива чак и у форми етничке идентификације, јер би то био апсурд”.
По речима Ципраса, неразумно је укључивати назив Македонија у комплексно име било да се ради о географском или привременом имену и савршено је јасно да и без тога нико не претендује на територију или историју дугих народа.
Политички лидери Ципрасу жестоко замерају што није нашао за сходно да их обавести о детаљима преговора, али је пожурио да о њима информише Грчку цркву. У сваком случају, управо је Црква овог пута ублажила своју позицију.
Архиепископ Јеронимус је поручио да је против демонстрација и маршева јер је у овом тренутку много важније сачувати јединство и спокојство у народу, и да верује у уставност и одлуке које ће у националном интересу донети влада.
У међувремену, одлука преговарача УН Метју Нимица да ускоро посети Атину и Скопље заснована је, како је изјавио македонској ТВ станици Сител, на оптимистичком уверењу да је у наредних шест месеци могуће постићи споразум јер је „ситуација много боља него раније”.
Атина, по његовом мишљењу, излази из тешког периода економске кризе и покушава да игра значајнију улогу у региону.
„Да би то постигла, мораће да реши неке проблеме, међу њима и спор око имена”, каже Нимиц и подвлачи да је и у Скопљу атмосфера другачија него раније, да ново руководство показује спремност за решавање проблема који су препрека приближавању земље ЕУ и НАТО-у и економском прогресу.
Када је реч о конкретним предлозима за нови назив БЈРМ, Нимиц није хтео да саопшти детаље сем да је „понудио решења која сматра да ће бити прихватљива за обе стране”. Очекује да се добро размотре, верује да ће им се приступити озбиљно и да, на крају крајева, он има „улогу омбудсмана, да никоме не наређује шта треба да уради већ да, колико је то могуће, помогне”.
Нимиц сматра да је у овом тренутку у интересу и Атине и Скопља да нађу решење, да се договоре и не дозволе да се спор продужи на нових 25 година.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
