Masovne demonstracije u Solunu
Od našeg dopisnika
Atina – Širom Grčke uzavrele strasti. Grci ne daju svoje, kako kažu, „istorijsko pravo”, nisu spremni da naziv Makedonija dele sa susednim Skopljem. Prema podacima organizatora, oko pola miliona Grka, mada policija taj broj znatno umanjuje, okupilo se na protestnom mitingu u Solunu. Protestnih marševa bilo je i u dijaspori: u Velikoj Britaniji i Australiji.
Opasna patriotsko-nacionalistička erupcija koja je zahvatila naciju, one koji su poneli zastave i neprijateljske parole, zasnovana je na uverenju čak 68 odsto Grka da je njihovo isključivo pravo da drevni naziv svojih severnih teritorija sačuvaju samo za sebe.
„Makedonija je grčka”, „Ne damo naše”, parole su koje su ulicama severne grčke prestonice nosile hiljade ljudi. Preko 600 autobusa je stiglo samo sa Peloponeza i sa Atike da „brane Makedoniju”, kako kažu, stotine ljudi doputovalo je sa grčkih ostrva.
Jake mere obezbeđenja u centru severne prestonice Grčke, stotine policajaca. Među demonstrantima viđeni su i neki pripadnici opozicionih partija, ali ne i gradonačelnik Soluna Janis Butaris, koji se ogradio od ovakvih manifestacija jer ih smatra kontraproduktivnim u trenutku kada se, kako je rekao, „vlada trudi da pronađe rešenje spora”.
Da li je rešenje na vidiku, ili će i dalje, kao i u prethodnih 25 godina, opterećivati međunarodne i bilateralne odnose dva suseda na Balkanu? Da li su se dolaskom Sirize na vlast i stasanjem nove generacije političara pozicije ublažile i približile, pokazaće susret premijera Ciprasa i Zaeva u Davosu.
„Rešiću problem sa Skopljem”, naslov je intervjua grčkog premijera listu „Etnos”, u kome jasno poručuje da „ako postoji i najmanja šansa za rešenje, treba je iskoristiti. Odsustvo rešenja podriva nacionalne interese”. Cipras naglašava i da ako ima mogućnosti da se prevaziđu greške učinjene 1992. bila bi nacionalna glupost ne iskoristiti ih.
Istovremeno, Cipras podvlači da „makedonska nacija nije postojala u drevnim vremenima, kao što nije bilo ni nacije Atinjana ili Spartanaca”. Podseća da je i sam polu-Makedonac, i da činjenica da na nekadašnjoj teritoriji drevne Makedonije Aleksandra Makedonskog danas geografski postoje tri države „ne može biti razlog da samo jedna traži ekskluzivitet na korišćenje naziva čak i u formi etničke identifikacije, jer bi to bio apsurd”.
Po rečima Ciprasa, nerazumno je uključivati naziv Makedonija u kompleksno ime bilo da se radi o geografskom ili privremenom imenu i savršeno je jasno da i bez toga niko ne pretenduje na teritoriju ili istoriju dugih naroda.
Politički lideri Ciprasu žestoko zameraju što nije našao za shodno da ih obavesti o detaljima pregovora, ali je požurio da o njima informiše Grčku crkvu. U svakom slučaju, upravo je Crkva ovog puta ublažila svoju poziciju.
Arhiepiskop Jeronimus je poručio da je protiv demonstracija i marševa jer je u ovom trenutku mnogo važnije sačuvati jedinstvo i spokojstvo u narodu, i da veruje u ustavnost i odluke koje će u nacionalnom interesu doneti vlada.
U međuvremenu, odluka pregovarača UN Metju Nimica da uskoro poseti Atinu i Skoplje zasnovana je, kako je izjavio makedonskoj TV stanici Sitel, na optimističkom uverenju da je u narednih šest meseci moguće postići sporazum jer je „situacija mnogo bolja nego ranije”.
Atina, po njegovom mišljenju, izlazi iz teškog perioda ekonomske krize i pokušava da igra značajniju ulogu u regionu.
„Da bi to postigla, moraće da reši neke probleme, među njima i spor oko imena”, kaže Nimic i podvlači da je i u Skoplju atmosfera drugačija nego ranije, da novo rukovodstvo pokazuje spremnost za rešavanje problema koji su prepreka približavanju zemlje EU i NATO-u i ekonomskom progresu.
Kada je reč o konkretnim predlozima za novi naziv BJRM, Nimic nije hteo da saopšti detalje sem da je „ponudio rešenja koja smatra da će biti prihvatljiva za obe strane”. Očekuje da se dobro razmotre, veruje da će im se pristupiti ozbiljno i da, na kraju krajeva, on ima „ulogu ombudsmana, da nikome ne naređuje šta treba da uradi već da, koliko je to moguće, pomogne”.
Nimic smatra da je u ovom trenutku u interesu i Atine i Skoplja da nađu rešenje, da se dogovore i ne dozvole da se spor produži na novih 25 godina.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
