Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Туристи воле престоницу Србије

У време новогодишњих празника највише гостију дошло је из Турске, Грчке и из бивших југословенских република. – Највећа туристичка предност и вредност Београда су весели и срдачни људи и наш град живи готово 24 часа
Туристи воле престоницу Србије
Београд је релативно „нова” и неоткривена дестинација за велики број туриста са Старог континента (Фото Д. Жарковић)

Више од 130.000 туриста провело је у Београду новогодишње празнике, а подаци Туристичке организације Београда сведоче да је највише гостију дошло из Турске, Грчке и бивших југословенских република. И док градски челници процењују да је престоница само од новогодишњих празника зарадила између 24 и 30 милиона евра, туристички посленици не крију задовољство због чињенице да је главни град Србије у светским медијима промовисан као дестинација на којој треба прославити Нову годину.

Британски јавни сервис Би-би-си  је крајем децембра Београд представио као „предивно место на коме можете осетити магију новогодишњих и божићних празника” а британски „Индипендент” је препоручио наш главни град као дестинацију на којој можете добити „дуплу дозу” Нове године, алудирајући на то да се у Србији Деда Мраз „дочекује” и по Јулијанском календару 13. јануара.  

Туристички аналитичари нису изненађени ни бројем туриста, ни комплиментима које Београд добија за гостопримство. Они истичу да је главни град пре свега – безбедна дестинација и подсећају да су бројни градови Европе због терористичких напада изгубили статус атрактивних и занимљивих локација. Београд је релативно „нова” и неоткривена дестинација за велики број туриста са старог континента који су се заситили новогодишњих провода у Паризу, Лондону и Риму. Осим тога, у већини европских градова не постоје организоване прославе Нове године на градским улицама и трговима, а сва „улична” дешавања завршавају се са Божићем. Београд нуди другу и занимљивију причу…

– Највећа туристичка предност и вредност Београда су весели и срдачни људи. Наш град живи готово 24 часа, за разлику од већине европских престоница у којима се кафане и локали затварају пре поноћи а када падне мрак готово да не можете да видите људе на улици. У нашем граду већина локала ради до раних јутарњих сати, од половине децембра па све до Српске Нове године на улицама свирају трубачи препуне су људи а све то даје утисак живости и ведрог духа. Београд је више од деценије профилисан као дестинација за кратки градски одмор, а статистика говори да је у току прошле године највише гостију дошло из Турске, Хрватске, Немачке, Грчке, БиХ, Словеније, Израела, Бугарске, Кине и Црне Горе”, каже Јелена Станковић из Туристичке организације Београд.

Др Слободан Унковић, професор емеритус на Универзитету „Сингидунум”, подсећа да је Београд био веома атрактивна локација и у бившој Југославији а подаци говоре да је 1989. године остварио пола милијарде долара од туризма. 

– Туризам се гради на безбедности и гостољубивости, а највећа компаративна предност Београда су љубазни људи који говоре светске језике, добра атмосфера и квалитетна угоститељска понуда. Странац мора да има доживљај да је негде добродошао, а у Београду он има тај осећај и зато наш град уочи сваке Нове године врви од туриста. Осим тога, Београд нуди садржаје за различите категорије туриста – почев од младих који Београд препознају као место са најбољим ноћним проводом у региону, па све до пословних људи. Подаци говоре да су наши најбројнији гости грађани бивше Југославије а ове године Београд је посетио велики број Кинеза – пре свега захваљујући чињеници да је уведена директна авионска линија. У сталном је порасту и број гостију из Израела, Немачке и Италије” – објашњава др Унковић, који је прошле године добио најзначајније признање Светске туристичке организације за вишегодишњи успешан рад у стимулисању развоја туризма у свету, посебно у области образовања високо стручних кадрова за туризам. 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miloš
A vala jesmo zaludni kad gledamo u te turiste kao bogove.
Zoran
Bio sam u Beogradu u Januaru prosle godine i na zalost nista od toga nisam video. Bio je daleko lepsi i veseliji pre 30 godina kada sam ga napustio.
Срба
Е, сад ми је лакше да знам да је Београђанима лакше што им је потврђено да је Београд “свет” и да је центар универзума. Сад могу да наставе да се осећају “светски”. Пошто Србија не постоји ван Београда.
Бранко Срб Козаковић
Ср:Теби је сада "лакше" из неких иних разлога - олакшао си се вербално. Пожурио си са том отровном и малициозном прозивком заснованом на комплексашкој заједљивости. У тој беди стварате мит о једном граду и ружите га лицемерно. Као и твоја отровна заједљивост, тако је и горњи напис вредан гађења. Управо је то мантра која се подмеће јер се добро продаје - сви су склони фразама и бајкама, иако је стварност далеко од оног што се пише и како се представља. Тај Београд који презиреш је одавно постао туђ град - у њеа долазе сви одасвуд: користе га, јашу, односе се према њему као према туђем, једнократно га искоришћавају, проживе на студијама свој сан из паланке о "метрополи" (а, Београд је далеко од тога!),.. Рођоси и земоси се удружују и уклањују, па се не зна да ли је ово пре црногорски, босански, херцеговачки или град неких иних.. А, нико од њих га нити воли нити сматра својим - и сви имају где да се врате! Као што се Београд површно и нетачно хвали и представља, тако се и куди и презире!
Muradin Rebronja
Postoje segmenti tuirizma (poslovni, kulturni, zabavni, zdravstveni, lovni i/ili robolovni, verski, banjski, planinski, tranzitni, kongresni...) i gotovo svaki kutak Srbije ima potencijal za neki od tih segmenata, recimo ruralni (seoski). Ne razumem da neko u Srbiji, i sa imenom "Srba", ima nešto protiv razvoja turizma u Beogradu. Beograd je glavni grad, metropola, ulazno-izlazna kapija sa svetom, pa je normalno da najpre odsednu i upoznaju Beograd, pa tek onda da otkrivaju druge delove Srbije. Uostalom, "Ko brži i bliži devojci, njegova devojka".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.