Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Блага година за добро вино

Први зимски излазак у виноград искоришћен за процену овогодишњег рода
Блага година за добро вино
Ференц Шинко у свом винограду (Фото А. Исаков)

Суботица – Од поднева у понедељак, на дан Светог Винка, у винограду Ласла Бонија у насељу Мали Радановац почели су да се окупљају винари. Међу њима предњаче чланови винског реда „Арена Забаткијензис”, односно „суботички песак”. Традиционално већ, 18 година они на овај дан излазе у виноград сваки пут другог домаћина да током првог зимског прегледа чокота процене какав их род чека. Маказе за орезивање овога пута су у рукама агронома Ферена Шинка који каже да су изданци, ластари у добром стању, да уколико не буде јаког мраза може се надати добром роду, али уколико и стегне минус срећа је што окци на лози не избијају сви у исто време. Ипак, саветује виноградаре да припреме и одговарајућу заштиту јер се могу очекивати инсекти због благе зиме.

Оваквој прогнози надао се и Бони чији се виногради простиру на око пет хектара, и већ годинама прави вино, а његови засади и винарија су и „учионица” за ученике средње Хемијске школе на смеру винар–виноградар. Првом изласку у виноград суботичких винара присуствовали су и гости из Мађарске и Србије и представници неколико винских редова. 

„Политику” да се процењује да у суботичко-хоргошкој пешчари има око 500 хектара под чокотима винове лозе. „Велики ударац је била пропаст винограда некадашњег „Подрум Палића” који је имао око 280 хектара, али у међувремену се јављају нови засади”, каже Миљковић који је написао и књигу посвећену историји винарства и актуелним винским подрумима у региону „Пешчани вински пут”.

Објашњава да су ови засади добра полазна основа за неколико винарија на овом терену, али и да је ово грана која би могла знатно да се развије. Тренутно овде има мање од десет винарија, и око 80 приватних произвођача вина. Суботичани не стижу да у вино преточе све своје грожђе, те се доста овог воћа са овог терена прода и винским кућама са стране.

„Најављена промена законске регулативе, и могућност да произвођачи продају своја вина од куће важна је из неколико разлога. Држава уколико пооштрава регулативу, „тера” винаре у сиву зону пословања, што никоме не доноси користи, друго, тржиште веома добро регулише ову област и ко не производи квалитетно вино, неће моћи ни да рачуна на добру продају и зараду. Уосталом, никада нисам упознао винара који производи вино које није и по његовом укусу. Осим тога, држава неће бити на губитку јер лако може да опорезује оно што процени да превазилази потребе потрошње у домаћинству”, прича Миљковић.

Ред витезова вина „Арена Забаткијензис” основано је пре 18 година и његови чланови иза себе имају дуг стаж у неговању и развијању културе конзумирања вина, у подизању квалитета технологије припреме, али и обрађивања винограда. „Велика је разлика између вина која смо дегустирали током нашег првог сусрета, и онога што сада имамо прилике да окусимо”, каже. Миљковић ипак сматра да има још доста простора да се сачува и унапреди и производња вина, али и са њом повезане туристичке посете. Тај циљ није довољно само прокламовати, већ уложити и доста труда. Један од таквих напора да се допринесе атрактивности понуде представљен је јуче у дворишту Ласла Бонија где је пре неколико дана допремљена преса стара готово 200 година.

Преса је стигла из мађарског града Кишкороша а дар је породице Барањи, браћа Жолт и Ласло одлучили су да пресу коју су наследили од предака са мајчине стране, с обзиром на то да се не баве винарством, поклоне неком ко ће је чувати и употребљавати на прави начин. Камена преса је последњи пут коришћена 1972. године, да би била пренесена у Суботицу, сви њени дрвени делови су растављени и у винограду Ласла Бонија поново повезани. Како је Бони рекао преса неће бити коришћена за муљање грожђа, али ће овде у винограду бити симбол једног старог начина производње и чувања традиције.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.