Блага година за добро вино
Суботица – Од поднева у понедељак, на дан Светог Винка, у винограду Ласла Бонија у насељу Мали Радановац почели су да се окупљају винари. Међу њима предњаче чланови винског реда „Арена Забаткијензис”, односно „суботички песак”. Традиционално већ, 18 година они на овај дан излазе у виноград сваки пут другог домаћина да током првог зимског прегледа чокота процене какав их род чека. Маказе за орезивање овога пута су у рукама агронома Ферена Шинка који каже да су изданци, ластари у добром стању, да уколико не буде јаког мраза може се надати добром роду, али уколико и стегне минус срећа је што окци на лози не избијају сви у исто време. Ипак, саветује виноградаре да припреме и одговарајућу заштиту јер се могу очекивати инсекти због благе зиме.
Оваквој прогнози надао се и Бони чији се виногради простиру на око пет хектара, и већ годинама прави вино, а његови засади и винарија су и „учионица” за ученике средње Хемијске школе на смеру винар–виноградар. Првом изласку у виноград суботичких винара присуствовали су и гости из Мађарске и Србије и представници неколико винских редова.
„Политику” да се процењује да у суботичко-хоргошкој пешчари има око 500 хектара под чокотима винове лозе. „Велики ударац је била пропаст винограда некадашњег „Подрум Палића” који је имао око 280 хектара, али у међувремену се јављају нови засади”, каже Миљковић који је написао и књигу посвећену историји винарства и актуелним винским подрумима у региону „Пешчани вински пут”.
Објашњава да су ови засади добра полазна основа за неколико винарија на овом терену, али и да је ово грана која би могла знатно да се развије. Тренутно овде има мање од десет винарија, и око 80 приватних произвођача вина. Суботичани не стижу да у вино преточе све своје грожђе, те се доста овог воћа са овог терена прода и винским кућама са стране.
„Најављена промена законске регулативе, и могућност да произвођачи продају своја вина од куће важна је из неколико разлога. Држава уколико пооштрава регулативу, „тера” винаре у сиву зону пословања, што никоме не доноси користи, друго, тржиште веома добро регулише ову област и ко не производи квалитетно вино, неће моћи ни да рачуна на добру продају и зараду. Уосталом, никада нисам упознао винара који производи вино које није и по његовом укусу. Осим тога, држава неће бити на губитку јер лако може да опорезује оно што процени да превазилази потребе потрошње у домаћинству”, прича Миљковић.
Ред витезова вина „Арена Забаткијензис” основано је пре 18 година и његови чланови иза себе имају дуг стаж у неговању и развијању културе конзумирања вина, у подизању квалитета технологије припреме, али и обрађивања винограда. „Велика је разлика између вина која смо дегустирали током нашег првог сусрета, и онога што сада имамо прилике да окусимо”, каже. Миљковић ипак сматра да има још доста простора да се сачува и унапреди и производња вина, али и са њом повезане туристичке посете. Тај циљ није довољно само прокламовати, већ уложити и доста труда. Један од таквих напора да се допринесе атрактивности понуде представљен је јуче у дворишту Ласла Бонија где је пре неколико дана допремљена преса стара готово 200 година.
Преса је стигла из мађарског града Кишкороша а дар је породице Барањи, браћа Жолт и Ласло одлучили су да пресу коју су наследили од предака са мајчине стране, с обзиром на то да се не баве винарством, поклоне неком ко ће је чувати и употребљавати на прави начин. Камена преса је последњи пут коришћена 1972. године, да би била пренесена у Суботицу, сви њени дрвени делови су растављени и у винограду Ласла Бонија поново повезани. Како је Бони рекао преса неће бити коришћена за муљање грожђа, али ће овде у винограду бити симбол једног старог начина производње и чувања традиције.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
