Blaga godina za dobro vino
Subotica – Od podneva u ponedeljak, na dan Svetog Vinka, u vinogradu Lasla Bonija u naselju Mali Radanovac počeli su da se okupljaju vinari. Među njima prednjače članovi vinskog reda „Arena Zabatkijenzis”, odnosno „subotički pesak”. Tradicionalno već, 18 godina oni na ovaj dan izlaze u vinograd svaki put drugog domaćina da tokom prvog zimskog pregleda čokota procene kakav ih rod čeka. Makaze za orezivanje ovoga puta su u rukama agronoma Ferena Šinka koji kaže da su izdanci, lastari u dobrom stanju, da ukoliko ne bude jakog mraza može se nadati dobrom rodu, ali ukoliko i stegne minus sreća je što okci na lozi ne izbijaju svi u isto vreme. Ipak, savetuje vinogradare da pripreme i odgovarajuću zaštitu jer se mogu očekivati insekti zbog blage zime.
Ovakvoj prognozi nadao se i Boni čiji se vinogradi prostiru na oko pet hektara, i već godinama pravi vino, a njegovi zasadi i vinarija su i „učionica” za učenike srednje Hemijske škole na smeru vinar–vinogradar. Prvom izlasku u vinograd subotičkih vinara prisustvovali su i gosti iz Mađarske i Srbije i predstavnici nekoliko vinskih redova.
„Politiku” da se procenjuje da u subotičko-horgoškoj peščari ima oko 500 hektara pod čokotima vinove loze. „Veliki udarac je bila propast vinograda nekadašnjeg „Podrum Palića” koji je imao oko 280 hektara, ali u međuvremenu se javljaju novi zasadi”, kaže Miljković koji je napisao i knjigu posvećenu istoriji vinarstva i aktuelnim vinskim podrumima u regionu „Peščani vinski put”.
Objašnjava da su ovi zasadi dobra polazna osnova za nekoliko vinarija na ovom terenu, ali i da je ovo grana koja bi mogla znatno da se razvije. Trenutno ovde ima manje od deset vinarija, i oko 80 privatnih proizvođača vina. Subotičani ne stižu da u vino pretoče sve svoje grožđe, te se dosta ovog voća sa ovog terena proda i vinskim kućama sa strane.
„Najavljena promena zakonske regulative, i mogućnost da proizvođači prodaju svoja vina od kuće važna je iz nekoliko razloga. Država ukoliko pooštrava regulativu, „tera” vinare u sivu zonu poslovanja, što nikome ne donosi koristi, drugo, tržište veoma dobro reguliše ovu oblast i ko ne proizvodi kvalitetno vino, neće moći ni da računa na dobru prodaju i zaradu. Uostalom, nikada nisam upoznao vinara koji proizvodi vino koje nije i po njegovom ukusu. Osim toga, država neće biti na gubitku jer lako može da oporezuje ono što proceni da prevazilazi potrebe potrošnje u domaćinstvu”, priča Miljković.
Red vitezova vina „Arena Zabatkijenzis” osnovano je pre 18 godina i njegovi članovi iza sebe imaju dug staž u negovanju i razvijanju kulture konzumiranja vina, u podizanju kvaliteta tehnologije pripreme, ali i obrađivanja vinograda. „Velika je razlika između vina koja smo degustirali tokom našeg prvog susreta, i onoga što sada imamo prilike da okusimo”, kaže. Miljković ipak smatra da ima još dosta prostora da se sačuva i unapredi i proizvodnja vina, ali i sa njom povezane turističke posete. Taj cilj nije dovoljno samo proklamovati, već uložiti i dosta truda. Jedan od takvih napora da se doprinese atraktivnosti ponude predstavljen je juče u dvorištu Lasla Bonija gde je pre nekoliko dana dopremljena presa stara gotovo 200 godina.
Presa je stigla iz mađarskog grada Kiškoroša a dar je porodice Baranji, braća Žolt i Laslo odlučili su da presu koju su nasledili od predaka sa majčine strane, s obzirom na to da se ne bave vinarstvom, poklone nekom ko će je čuvati i upotrebljavati na pravi način. Kamena presa je poslednji put korišćena 1972. godine, da bi bila prenesena u Suboticu, svi njeni drveni delovi su rastavljeni i u vinogradu Lasla Bonija ponovo povezani. Kako je Boni rekao presa neće biti korišćena za muljanje grožđa, ali će ovde u vinogradu biti simbol jednog starog načina proizvodnje i čuvanja tradicije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
