Сириза: Фанатизам на митингу у Солуну
Од нашег дописника
Атина – Загонетка је колико је тачно Грка било на митингу у Солуну. Организатори и очевици тврде око пола милиона, док полиција саопштава 90.000. У сваком случају, како коментаришу овдашњи медији, порука народа је била јасна: „Македонија је Грчка, Грчка је Македонија!”
То је оквир у коме више од 68 посто Грка тражи да се решава вишегодишњи спор са северним суседом око будућег имена. То би и за премијера Алексиса Ципраса, који се већ у среду у Давосу среће са македонским премијером Зораном Заевом, требало да буде порука да би, без обзира на могућа компромисна решења која је понудио преговарач УН Метју Нимиц, Грци, који све гласније траже и референдум о овом питању, желели да Македонија заувек остане назив за грчку северну територију.
Премијер сматра да ће свакако бити нађено решење и окончан спор с Скопљем око имена који већ 25 година оптерећује грчке спољнополитичке односе, тачније од 1992, када је после распада Југославије Македонија под привременим именом Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ) призната од међународних организација. После дуге паузе и грчког става да без решавања спора Македонија не може да постане пуноправни члан НАТО-а, преговори су недавно обновљени. Премијер Ципрас стога сматра да би било неразумно пропустити шансу која се указала.
Шта се под тим подразумева, очигледно зна само премијер који о томе није обавестио ни политичке парије. Лидер конзервативне Нове демократије сматра да такав гест владе која у тајности одлучује о врло осетљивим стварима за цело друштво само „доказује да је неспособна да штити и служи националним интересима” и наглашава да учешће толиког броја људи на протестима намеће обавезу поштовања њиховог става према овом осетљивом питању.
Међутим, у поруци Сиризе после митинга се каже да су скупом „доминирали елементи фанатизма, национализма и нетолеранције” и да је међу организаторима била и ултрадесничарска „Златна зора”. Сириза у свом саопштењу изражава уверење да већина Грка „жели решење које ће бити у интересу земље и стабилности на Балкану, против неодговорности и национализма”.
Лист „Прото тема” пише да толика бројност на митингу противника присвајања имена Македоније има политички, али и дипломатски значај и да таква чињеница не може да се игнорише. Имајући искуство са милионског протеста 1992, али и на основу испитивања јавног мњења, влади је било јасно, пише лист, да „Грци неће уступке”. Зато је премијер Ципрас, како се наводи, отишао код архиепископа Јеронимуса, одакле је после састанка послата заједничка порука да „митинг није у интересу мира и стабилности, консензуса и јединства Грка”.
Шта би било, пита се у свом тексту „Прото тема” да је црква одреаговала искључиво као што је то до сада био случај и да није одступила корак назад и на тај начин утицала на многе вернике да не крену у поворку и за својим осећањима.
Чињеница је да популистички поток који нараста може да буде одлучујући фактор у тренутку када ни партије нису јединствене у ставу око „македонског питања”. Нови испит за све биће митингу у Атини 4. фебруара на који, по речима организатора, стижу сви они којима је Солун био далеко.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
