Siriza: Fanatizam na mitingu u Solunu
Od našeg dopisnika
Atina – Zagonetka je koliko je tačno Grka bilo na mitingu u Solunu. Organizatori i očevici tvrde oko pola miliona, dok policija saopštava 90.000. U svakom slučaju, kako komentarišu ovdašnji mediji, poruka naroda je bila jasna: „Makedonija je Grčka, Grčka je Makedonija!”
To je okvir u kome više od 68 posto Grka traži da se rešava višegodišnji spor sa severnim susedom oko budućeg imena. To bi i za premijera Aleksisa Ciprasa, koji se već u sredu u Davosu sreće sa makedonskim premijerom Zoranom Zaevom, trebalo da bude poruka da bi, bez obzira na moguća kompromisna rešenja koja je ponudio pregovarač UN Metju Nimic, Grci, koji sve glasnije traže i referendum o ovom pitanju, želeli da Makedonija zauvek ostane naziv za grčku severnu teritoriju.
Premijer smatra da će svakako biti nađeno rešenje i okončan spor s Skopljem oko imena koji već 25 godina opterećuje grčke spoljnopolitičke odnose, tačnije od 1992, kada je posle raspada Jugoslavije Makedonija pod privremenim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM) priznata od međunarodnih organizacija. Posle duge pauze i grčkog stava da bez rešavanja spora Makedonija ne može da postane punopravni član NATO-a, pregovori su nedavno obnovljeni. Premijer Cipras stoga smatra da bi bilo nerazumno propustiti šansu koja se ukazala.
Šta se pod tim podrazumeva, očigledno zna samo premijer koji o tome nije obavestio ni političke parije. Lider konzervativne Nove demokratije smatra da takav gest vlade koja u tajnosti odlučuje o vrlo osetljivim stvarima za celo društvo samo „dokazuje da je nesposobna da štiti i služi nacionalnim interesima” i naglašava da učešće tolikog broja ljudi na protestima nameće obavezu poštovanja njihovog stava prema ovom osetljivom pitanju.
Međutim, u poruci Sirize posle mitinga se kaže da su skupom „dominirali elementi fanatizma, nacionalizma i netolerancije” i da je među organizatorima bila i ultradesničarska „Zlatna zora”. Siriza u svom saopštenju izražava uverenje da većina Grka „želi rešenje koje će biti u interesu zemlje i stabilnosti na Balkanu, protiv neodgovornosti i nacionalizma”.
List „Proto tema” piše da tolika brojnost na mitingu protivnika prisvajanja imena Makedonije ima politički, ali i diplomatski značaj i da takva činjenica ne može da se ignoriše. Imajući iskustvo sa milionskog protesta 1992, ali i na osnovu ispitivanja javnog mnjenja, vladi je bilo jasno, piše list, da „Grci neće ustupke”. Zato je premijer Cipras, kako se navodi, otišao kod arhiepiskopa Jeronimusa, odakle je posle sastanka poslata zajednička poruka da „miting nije u interesu mira i stabilnosti, konsenzusa i jedinstva Grka”.
Šta bi bilo, pita se u svom tekstu „Proto tema” da je crkva odreagovala isključivo kao što je to do sada bio slučaj i da nije odstupila korak nazad i na taj način uticala na mnoge vernike da ne krenu u povorku i za svojim osećanjima.
Činjenica je da populistički potok koji narasta može da bude odlučujući faktor u trenutku kada ni partije nisu jedinstvene u stavu oko „makedonskog pitanja”. Novi ispit za sve biće mitingu u Atini 4. februara na koji, po rečima organizatora, stižu svi oni kojima je Solun bio daleko.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
