Око 250.000 старих не прима пензију
Број особа старијих од 60 година широм света порашће са 605 милиона на две милијарде. Тако би барем требало да буде до 2050. године, показују најновије демографске прогнозе. Најугроженија је свакако старачка популација која нема никога, или она с минималним или чак никаквим изворима прихода. Процењује се да у Србији тренутно око 250.000 људи са 65 и више година не прима пензију.
„Највећи број њих су жене. Овај проблем биће још израженији у годинама које долазе јер је последње две деценије све мање радно способних људи у ПИО систему. Многи раде у сивој економији, велика је незапосленост, а и када су запослени, приватни послодавци прибегавају пријављивању радника на најнижу основицу или им плаћају на руке и без пријаве Фонду ПИО”, истиче Надежда Сатарић, из Удружења грађана „Снага пријатељства Амити”.
Кључна препорука за државу је да уради све што може како би повратила поверење код људи у Фонд ПИО.
„Држава то не треба да регулише ад хок, посебним законима, и то на начин да се пензионерима са нижим пензијама оне не смањују, онима које су изнад просека да се смањују 10 одсто, а онима чије су уплате биле највише, односно пензије више од просечне плате, да се смањују и више од 20 процената. Систем то треба да учини тако што ће поштовати да висина пензије зависи од висине уплате у фонд и дужине уплата”, сматра она.
Потребна је, додаје Сатарићева, и већа контрола послодаваца и увида у њихове пријаве запослених, односно уплате у Фонд ПИО на најнижу основицу, чак иако су им стварне зараде веће.
„Фактички, неопходно је енергичније сузбијање сиве економије”, закључује Надежда Сатарић.
Времешни грађани се у Србији посматрају као проблем па је слику о њима потребно мењати. Због тога стручњаци сматрају да је у Србији потребно што брже развити сервисе подршке старијима у локалним заједницама, посебно у сеоским срединама, али и проширити постојеће сервисе и услуге. Сатарићева истиче да је кључна ствар за решавање овог проблема заустављање или макар успоравање миграције млађих из сеоских у градске средине, али и развитак сервиса подршке за самосталан живот старачких домаћинстава у сеоским срединама.
„Није толико реч о развоју геронтослужби, већ би друштво требало да подстиче самоорганизовање старијих, кроз групе за самопомоћ. Јер, у њима ће се они удруживати на нивоу засеока или једне сеоске средине, са идејом да помажу једни другима, да подстичу активизам, као и да поспешују своју социјалну укљученост у живот локалне заједнице”, истиче Сатарићева.
У заустављању миграција сигурно би помогли подстицаји домаће производње у сеоским срединама, као и подршка пласману тих роба.
„По сваку цену треба радити на очувању постојеће инфраструктуре у сеоским срединама, чак и када то тренутно није исплативо. Када се затвори сеоска школа, онда је то сигнал младима да немају шта да траже на селу, нити да стварају породицу. Јер, где ће им деца ићи у школу? Чак и када се морају затворити здравствене амбуланте треба обезбедити долазак мобилних лекарских екипа у сеоске средине, једном недељно или петнаестодневно, да старији, а и они млађи, не би морали да путују у град или друго веће село до лекара и по лекове”, набраја Сатарићева, истичући и важност путне инфраструктуре у коју треба улагати, а тамо где не постоји, успостављати је.
На Старом континенту тренутно више од 160 милиона људи има више од 60. Предвиђа се да ће у ЕУ до 2060. очекивани животни век припадника „јачег” пола бити продужен на 84,5 година, док ће жене догурати до чак 89. Очекује се и да ће се у истом периоду утростручити број оних старијих од 80 – са 22 милиона на 61 милион сениора. Када је реч о нашој земљи, у наредне две и по деценије удео старијих од 65 требало би да достигне око 25 одсто, што значи да ће сваки четврти становник Србије имати више од 65.
Све више старијих од 80
Продужење животног века један је од највећих успеха човечанства, али и јавноздравствених изазова. Старији људи су под већим ризиком од оболевања од хроничних болести, а често имају и више здравствених проблема у исто време. Процене Завода за статистику с краја 2016. показују да је од око седам милиона становника, њих 1.362.500 старије од 65. То је 19,35 одсто целе популације. Пре само шест година, старијих од 65 било је за 110.000 мање, односно они су чинили 17,4 процената нације. Стручњаци упозоравају да нација драматично стари, број новорођенчади је све мањи, а људи средње доби одлазе из земље. Посебно је алармантан број старијих од 80 и 85 година.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
