Почео „попис” врабаца на Старом граду
Колико тачно џивџана има у престоници не зна се јер већ одавно за један од симбола града није урађен „попис”. Да би дошли до прецизнијих података, стручњаци из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије кренули су у децембру у истраживање бројности ове птице певачице и то на општини Стари град. Тим орнитолога ће пописати две врсте – врапце покућаре и пољске врапце.
– И поред бројних научних институција никада до сада није урађено истраживање врабаца, на које бисмо могли да се позивамо. Тако да ће се први пут у овом делу престонице детаљније проценити бројност наших пернатих комшија. Одлучили смо се да истраживања урадимо на Старом граду јер то је централна општина на којој могу јасно да се виде услови у којима они живе. Надамо се да ћемо бројање наставити и следеће године и на Старом граду, али и на другим општинама. У сваком случају, ово бројање биће од користи за сва наредна истраживања, не само у централној градској општини, већ и у другим деловима града. На основу овога могло би јасно да се процени да ли бројност врабаца опада или је у порасту – каже Слободан Кнежевић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
чланови Друштва за заштиту птица Србије подељени су у тимове.
– Бројање радимо на познатим
локацијама где има врабаца,
углавном на местима где лако
долазе до хране и где се гнезде. У случају да су жбунови у којима
бораве такви да се птице лако
виде, онда се поделимо у екипе и бројимо их. Ако се скривају у
жбуновима на којима има доста
лишћа, врапцима проспемо храну испред и бројимо их када слете. Посао нам олакшава и то што лако разликујемо две врсте врабаца који обитавају у нашем граду – каже Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту птица Србије и истиче да се исте локације обиђу три пута
како би се добио што бољи
резултат.
Осим процене бројности, циљ истраживања је да се сазна који фактори утичу на њихов опстанак – доступност хране, утицај других градских врста и постојање одговарајућих станишта.
– Децембар, јануар и фебруар одабрани су јер је врапце у овим месецима најлакше пратити. Обично се скривају у жбуњу у близини локала брзе хране. То је њихово сигурно место, ту их не могу нападати птице грабљивице или мачке. Већ смо завршили пола истраживања, потребно је да још једном прегледамо све локације како бисмо могли да прикажемо тачне резултате. Према првим информацијама, на Старом граду има између 1.600 и 1.700 јединки врабаца – напомиње Кнежевић.
У Србији се гнезде три врсте – врабац покућар, пољски врабац и шпански врабац, али покућара има највише.
Захваљујући човеку, врабац покућар распрострањен је на свим континентима, осим Антарктика. Храни се семењем биљака, инсектима и остацима хране за људе и домаће животиње.
Забележено је, међутим, смањење бројности врабаца широм Европе. Нестанак домаћих врабаца, покућара, није само проблем Београда. У Великој Британији, где се на ту тему раде прецизна испитивања, утврђено је да је њихов број у последњих 25 година смањен за 60 одсто. То значи да нестанак врабаца није нешто што се догађа само овде, већ је реч о глобалној појави.
Према истраживањима која су у Србији спроведена 2003. године, у нашој земљи било је између милион и два милиона гнездећих парова врабаца. Прецизних података о популацији врабаца у главном граду није било, али се претпостављало да је у последњих десет година њихов број са 100.000 сведен на неколико десетина хиљада.
Према речима једног од најпознатијих орнитолога др Воислава Васића, број врабаца почео је да смањује када је храна почела да се испоручује упакована.
– Данас се ништа не просипа, а оно што се баца углавном је крупније. Комадима хлеба хране се веће птице, док ситног зрневља и мрвица, на којима су београдски врапци живели неколико векова, више уопште нема – објаснио је недавно др Васић.
Не само да свраке и вране лакше долазе до хране, већ и директно угрожавају опстанак врабаца једући њихова јаја, а плен су им и врапчићи који тек излећу из гнезда, додаје Васић. Он не верује да је загађеност ваздуха један од узрока њиховог све мањег броја јер врапци ионако кратко живе, око годину и по, па практично и не стигну да се разболе од таквих савремених бољки.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
