Počeo „popis” vrabaca na Starom gradu
Koliko tačno dživdžana ima u prestonici ne zna se jer već odavno za jedan od simbola grada nije urađen „popis”. Da bi došli do preciznijih podataka, stručnjaci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije krenuli su u decembru u istraživanje brojnosti ove ptice pevačice i to na opštini Stari grad. Tim ornitologa će popisati dve vrste – vrapce pokućare i poljske vrapce.
– I pored brojnih naučnih institucija nikada do sada nije urađeno istraživanje vrabaca, na koje bismo mogli da se pozivamo. Tako da će se prvi put u ovom delu prestonice detaljnije proceniti brojnost naših pernatih komšija. Odlučili smo se da istraživanja uradimo na Starom gradu jer to je centralna opština na kojoj mogu jasno da se vide uslovi u kojima oni žive. Nadamo se da ćemo brojanje nastaviti i sledeće godine i na Starom gradu, ali i na drugim opštinama. U svakom slučaju, ovo brojanje biće od koristi za sva naredna istraživanja, ne samo u centralnoj gradskoj opštini, već i u drugim delovima grada. Na osnovu ovoga moglo bi jasno da se proceni da li brojnost vrabaca opada ili je u porastu – kaže Slobodan Knežević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
članovi Društva za zaštitu ptica Srbije podeljeni su u timove.
– Brojanje radimo na poznatim
lokacijama gde ima vrabaca,
uglavnom na mestima gde lako
dolaze do hrane i gde se gnezde. U slučaju da su žbunovi u kojima
borave takvi da se ptice lako
vide, onda se podelimo u ekipe i brojimo ih. Ako se skrivaju u
žbunovima na kojima ima dosta
lišća, vrapcima prospemo hranu ispred i brojimo ih kada slete. Posao nam olakšava i to što lako razlikujemo dve vrste vrabaca koji obitavaju u našem gradu – kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu ptica Srbije i ističe da se iste lokacije obiđu tri puta
kako bi se dobio što bolji
rezultat.
Osim procene brojnosti, cilj istraživanja je da se sazna koji faktori utiču na njihov opstanak – dostupnost hrane, uticaj drugih gradskih vrsta i postojanje odgovarajućih staništa.
– Decembar, januar i februar odabrani su jer je vrapce u ovim mesecima najlakše pratiti. Obično se skrivaju u žbunju u blizini lokala brze hrane. To je njihovo sigurno mesto, tu ih ne mogu napadati ptice grabljivice ili mačke. Već smo završili pola istraživanja, potrebno je da još jednom pregledamo sve lokacije kako bismo mogli da prikažemo tačne rezultate. Prema prvim informacijama, na Starom gradu ima između 1.600 i 1.700 jedinki vrabaca – napominje Knežević.
U Srbiji se gnezde tri vrste – vrabac pokućar, poljski vrabac i španski vrabac, ali pokućara ima najviše.
Zahvaljujući čoveku, vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje.
Zabeleženo je, međutim, smanjenje brojnosti vrabaca širom Evrope. Nestanak domaćih vrabaca, pokućara, nije samo problem Beograda. U Velikoj Britaniji, gde se na tu temu rade precizna ispitivanja, utvrđeno je da je njihov broj u poslednjih 25 godina smanjen za 60 odsto. To znači da nestanak vrabaca nije nešto što se događa samo ovde, već je reč o globalnoj pojavi.
Prema istraživanjima koja su u Srbiji sprovedena 2003. godine, u našoj zemlji bilo je između milion i dva miliona gnezdećih parova vrabaca. Preciznih podataka o populaciji vrabaca u glavnom gradu nije bilo, ali se pretpostavljalo da je u poslednjih deset godina njihov broj sa 100.000 sveden na nekoliko desetina hiljada.
Prema rečima jednog od najpoznatijih ornitologa dr Voislava Vasića, broj vrabaca počeo je da smanjuje kada je hrana počela da se isporučuje upakovana.
– Danas se ništa ne prosipa, a ono što se baca uglavnom je krupnije. Komadima hleba hrane se veće ptice, dok sitnog zrnevlja i mrvica, na kojima su beogradski vrapci živeli nekoliko vekova, više uopšte nema – objasnio je nedavno dr Vasić.
Ne samo da svrake i vrane lakše dolaze do hrane, već i direktno ugrožavaju opstanak vrabaca jedući njihova jaja, a plen su im i vrapčići koji tek izleću iz gnezda, dodaje Vasić. On ne veruje da je zagađenost vazduha jedan od uzroka njihovog sve manjeg broja jer vrapci ionako kratko žive, oko godinu i po, pa praktično i ne stignu da se razbole od takvih savremenih boljki.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
