Бела кућа хтела да заустави руску истрагу

Према сазнањима „Њујорк тајмса”, Трамп је био спреман да се захвали истражитељу на сарадњи само месец дана после именовања Малера на ову функцију. Некадашњи шеф Федералног истражног бироа (ФБИ) дошао је на чело независног органа који је од министарства правде добио мандат да испита да ли је на изборима било дослуха између Трампових сарадника и руске владе. Министарство је дало зелено светло за покретање специјалног тужилаштва јер је шеф државе претходно сменио тадашњег директора ФБИ Џејмса Комија, који је у то време утврђивао везе између председникових саветника и Москве. Малер је проширио истрагу и на овај случај, покушавајући да утврди да ли се Трамп, уручивши отказ првом федералном агенту, умешао у истрагу независних органа не би ли заштитио сараднике и чланове породице. Према подацима који су доспели у медије, Бела кућа је уклонила Комија јер он није хтео да одустане од истраге против блиског Трамповог сарадника Мајкла Флина, који је у првим недељама нове владе био саветник за националну безбедност. Председник је демантовао да је тражио од бироа да се мане Флина. Уколико би се то испоставило као тачно, политички противници администрације имали би основ за покретање поступка председниковог опозива (импичмент).

Њујоршки лист сазнаје да је после Комија Трамп хтео да се ратосиља и Малера и да би вероватно и истерао своје да га није спречио правни саветник у Авенији Пенсилванија, запретивши да ће напустити владу. Доналд Мекген је уверио председника да би, ако оствари свој наум, самом себи нанео „катастрофалну штету” јер би опонентима дао разлог више да покрену импичмент. И други људи који су тада чинили језгро Западног крила, попут шефа кабинета Рајнца Прибуса и стратега Стивена Бенона (обојица су се касније разишла са Трампом), убеђивали су Трампа да би отпуштање специјалног тужиоца било схваћено као доказ да Бела кућа скрива везе са Русима и да зато жели да заустави истрагу.

Малер је досад интервјуисао више од 20 владиних званичника. Администрација му је предала 20.000 страна докумената, а Трампов изборни штаб још 1,4 милиона страна. Као његов највећи успех помиње се подизање оптужнице против некадашњег шефа Трампове кампање Пола Менефорта, осумњиченог за прање новца зарађеног у Украјини за време проруског председника Виктора Јануковича. У резултате се убраја и Флиново признање да је лагао ФБИ о разговорима које је имао са Русима после избора, због чега би могао да буде осуђен на дугогодишњу казну затвора.

Медији су недавно јавили да Малер припрема судски позив и за шефа Беле куће, који ће бити саслушан у својству сведока. Иако су владини адвокати гледали да избегну саслушање плашећи се шта би председник могао да каже током унакрсног испитивања, Трамп је пре неколико дана изјавио да ће се радо појавити пред специјалним тужиоцем и под заклетвом одговорити на сва питања.