Bela kuća htela da zaustavi rusku istragu
Donald Tramp je prošlog juna nameravao da otpusti specijalnog tužioca u slučaju u vezi sa mešanjem Rusije u predsedničke izbore, od čega je odustao tek kada su mu najbliži saradnici pripretili da će ga napustiti i podneti ostavku.
Ovo saznanje je u američkim medijima pretilo da zaseni čak i govor koji je šef Bele kuće održao u Davosu. Predsednik je iz Švajcarske demantovao da je ikada poželeo da otpusti Roberta Malera. „Lažne vesti, narode. To su lažne vesti”, kazao je američki lider izveštačima sa Svetskog ekonomskog foruma.
Prema saznanjima „Njujork tajmsa”, Tramp je bio spreman da se zahvali istražitelju na saradnji samo mesec dana posle imenovanja Malera na ovu funkciju. Nekadašnji šef Federalnog istražnog biroa (FBI) došao je na čelo nezavisnog organa koji je od ministarstva pravde dobio mandat da ispita da li je na izborima bilo dosluha između Trampovih saradnika i ruske vlade. Ministarstvo je dalo zeleno svetlo za pokretanje specijalnog tužilaštva jer je šef države prethodno smenio tadašnjeg direktora FBI Džejmsa Komija, koji je u to vreme utvrđivao veze između predsednikovih savetnika i Moskve. Maler je proširio istragu i na ovaj slučaj, pokušavajući da utvrdi da li se Tramp, uručivši otkaz prvom federalnom agentu, umešao u istragu nezavisnih organa ne bi li zaštitio saradnike i članove porodice. Prema podacima koji su dospeli u medije, Bela kuća je uklonila Komija jer on nije hteo da odustane od istrage protiv bliskog Trampovog saradnika Majkla Flina, koji je u prvim nedeljama nove vlade bio savetnik za nacionalnu bezbednost. Predsednik je demantovao da je tražio od biroa da se mane Flina. Ukoliko bi se to ispostavilo kao tačno, politički protivnici administracije imali bi osnov za pokretanje postupka predsednikovog opoziva (impičment).
Njujorški list saznaje da je posle Komija Tramp hteo da se ratosilja i Malera i da bi verovatno i isterao svoje da ga nije sprečio pravni savetnik u Aveniji Pensilvanija, zapretivši da će napustiti vladu. Donald Mekgen je uverio predsednika da bi, ako ostvari svoj naum, samom sebi naneo „katastrofalnu štetu” jer bi oponentima dao razlog više da pokrenu impičment. I drugi ljudi koji su tada činili jezgro Zapadnog krila, poput šefa kabineta Rajnca Pribusa i stratega Stivena Benona (obojica su se kasnije razišla sa Trampom), ubeđivali su Trampa da bi otpuštanje specijalnog tužioca bilo shvaćeno kao dokaz da Bela kuća skriva veze sa Rusima i da zato želi da zaustavi istragu.
Maler je dosad intervjuisao više od 20 vladinih zvaničnika. Administracija mu je predala 20.000 strana dokumenata, a Trampov izborni štab još 1,4 miliona strana. Kao njegov najveći uspeh pominje se podizanje optužnice protiv nekadašnjeg šefa Trampove kampanje Pola Meneforta, osumnjičenog za pranje novca zarađenog u Ukrajini za vreme proruskog predsednika Viktora Janukoviča. U rezultate se ubraja i Flinovo priznanje da je lagao FBI o razgovorima koje je imao sa Rusima posle izbora, zbog čega bi mogao da bude osuđen na dugogodišnju kaznu zatvora.
Mediji su nedavno javili da Maler priprema sudski poziv i za šefa Bele kuće, koji će biti saslušan u svojstvu svedoka. Iako su vladini advokati gledali da izbegnu saslušanje plašeći se šta bi predsednik mogao da kaže tokom unakrsnog ispitivanja, Tramp je pre nekoliko dana izjavio da će se rado pojaviti pred specijalnim tužiocem i pod zakletvom odgovoriti na sva pitanja.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
