Живот у женском друштву

Међу њима је и будући микробиолог Александра Панић из Пирота, која се са чарима студентског живота упознала у „Четвртом априлу”, а онда трајно заљубила у „Веру” где је већ три године. Станује у четворокреветној соби. Два кревета у овој просторији су „на земљи”, а два на галерији до које се стиже завијеним степеницама. Велики прозори покривени су драперијама веселих боја. Испред њих округли сто за учење. Са стране мало купатило, поред њега кухињица са фрижидером. На телевизору, који такође спада у собни инвентар, иде неки музички програм.

– Пре неколико дана сам са цимерком разговарала о томе како ће нам бити кад изађемо одавде. Мислим да ће нам бити тешко. Цимерке су ми са електротехнике и одлично се слажемо. Овде живите са људима, пролазите исте муке, допуњујете се, разумете... После домског живота прелазак у стан не изгледа интересантно – каже Пироћанка и нада се да ће у „Вери” провести и мастер студије.

Јелена Станојковић из Бујановца живела је у другој згради у оквиру дома „Вера Благојевић” – „Вери два”, а овде је стигла недавно. Планира да у новој соби у приземљу заврши и докторске студије на Биолошком факултету.

– Простор је задовољавајући, има доста дружења, кад год неком нешто треба, ту смо. Имам прилично стажа у студентском животу, а овде сам стигла највише због близине факултета, али и добрих услова – објашњава Јелена.

Ка „Вери 1” хрле студенти природних наука, Филозофског и Филолошког, Правног, Машинског, Рударско-геолошког... прича управник Дондур. За разлику од „Карабурме”, која има више од хиљаду места, овде је простор мањи, а конкуренција велика.

– Али, ко једном овде дође, веже се за дом и углавном остаје до краја студија. Имали смо девојке које су долазиле на препоруку мајки, некадашњих станарки дома. Летос нам је била и једна седамдесетогодишња Шпањолка, која је овде боравила некада давно, на студентској размени. Туристички је стигла у Београд и пожелела да види и свој некадашњи дом – каже Дондур и додаје да девојке које овде заједно живе обично остају пријатељице за цео живот.

Живот у „Вери” пун је заједничких активности на којима се девојке друже. Имају салу за аеробик у којој могу бесплатно да вежбају кад год желе. Тамо смо затекли Теодору Атељевић са Факултета музичке уметности. Студенткиња клавира и соло певања радо користи справе у овој теретани како би се опустила и разонодила пред учење. У дому је од децембра. Изабрала га је због близине центра и музичке собе у којој неометано може да вежба, а где се и данас налази клавир највеће дародавке дома краљице Марије. Нажалост, на њему будуће пијанисткиње не могу да вежбају јер му је потребна поправка.

А, у тој малој, тако жељеној „концертној сали” овог дома, одмах поред теретане, затекли смо Теодорину колегиницу, челисткињу Тијану Михајловић из Сремске Митровице. Дондур је одмах добио идеју – све студенткиње ФМУ-а из овог дома могле би да се окупе и направе „бенд” који би заједно свирао. Оне су то дочекале са одушевљењем.

– Потребно им је да вежбају, а пошто у сопственим собама то не могу, јер им неко смета или оне неком сметају, омогућили смо им овај музички кутак. Уз то, прошле године, једну просторију смо окречили и опремили је за девојке које студирају ФЛУ, или Факултет примењених уметности. Оне је користе као атеље – објашњава Дондур додајући да у дому, уз ове собе, али и читаоницу са цртаоницом, постоји и родитељска соба. То је просторија коју студенткиње имају право да користе једном месечно, како би се у њој сместили родитељи који живе далеко.

У „Вери” важе правила о кућном реду као и у свим установама Студентског центра Београд. Посете у соби су ипак дозвољене само до 22 часа, а преостала два сата студенткиње и њихови гости могу да проведу у клубу. Ту некада, уз управникову дозволу, знају да организују и рођенданске прославе, дипломска славља, па чак и дочеке Нове године и маскенбале. Када откуца поноћ, сви морају да се разиђу. Због непријатних ситуација које су се раније дешавале, преноћишта младића су овде забрањена, али код девојака у соби, уз сагласност цимерки, може преспавати члан породице или другарица.