Човек који је био јачи од НАТО-а
Маринос Рицудис, човек чије име никада не треба да заборавимо. Грк који је био храбрији од политичког руководства, армије у којој је служио, јачи од НАТО бомби којима су засипали нашу земљу. Поштенији од судова који су га осудили због његовог јунаштва или, просто, војник, потпоручник грчке ратне морнарице, али и човек са хришћанским уверењима који је одбио да изврши наредбу уз речи: „Као православац, не могу да учествујем у нападу на братски народ.”
Када је НАТО напао СРЈ, Грчка, иако чланица Алијансе, није учествовала у бомбардовању. Међутим, упутила је у јадранске воде ратни брод „Темистоклис”, на изненађење и разочарање посаде. Капетан Рицудис одбија да бомбардује СРЈ, окреће брод и враћа га у луку. Тада је имао само 26 година.
Грчки народ га је дочекао са одушевљењем, аплаузи су га пратили на сваком кораку, па и на путу ка војном суду. „Божји закон јачи је од закона људи”, рекао је пред изрицање пресуде – условне казне од две и по године. Краће време провео је у војном затвору, избачен је из морнарице, али ни сви судови којима се касније жалио нису преиначили пресуду. Тужио је Грчку и Европском суду за људска права, али је и тамо одговор био исти: „Крив је.” Наставио је живот обичног човека у Пиреју, где ради као капетан на јахтама.
Свој гест очигледно доживљава као дубоко личну одлуку јер је својевремено, када га је амбасада контактирала, у намери да сазна да ли би примио орден државе Србије, одбио овај предлог. Његово објашњење је било једноставно: „Нисам ја био храбар, храбар је био ваш народ који је против свих водио борбу без икаквих шанси.”
Поново је покренута иницијатива да се овом храбром Грку, данас већ четрдесетшестогодишњак, додели највише јавно признање Србије. У међувремену, примио је највиши црквени орден Светог цара Константина, који му је доделио Свети архијерејски синод СПЦ. Овим одликовањем је, како је рекао српски патријарх Иринеј, „уврштен у низ незаборавних хероја и добротвора српског народа”.
На свечаности, патријарх је подсетио да Мариносу савест није дозволила да уради оно што је од њега захтевала војна послушност, да је то било јуначко дело које му је у животу донело много проблема, али да му је српски народ заувек захвалан.
„Дубоко сам ганут и нисам могао да верујем да ћу 18 година од како сам одбио да учествујем у неправедном рату против овог народа доживети такву част и захвалност од моје православне браће Срба. Све жртве вашег народа, традиција, предање, култура били су најзначајније надахнуће за мене и осећам захвалност пред свима вама”, рекао је Рицудис на свечаности уручења црквеног одликовања.
И после толико времена и недаћа које му је донео храбри гест 1999. године, који му је пореметио живот и уништио каријеру, он и даље са много симпатија говори о нашој земљи и диви се храбрости нашег народа.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
