Čovek koji je bio jači od NATO-a
Marinos Ricudis, čovek čije ime nikada ne treba da zaboravimo. Grk koji je bio hrabriji od političkog rukovodstva, armije u kojoj je služio, jači od NATO bombi kojima su zasipali našu zemlju. Pošteniji od sudova koji su ga osudili zbog njegovog junaštva ili, prosto, vojnik, potporučnik grčke ratne mornarice, ali i čovek sa hrišćanskim uverenjima koji je odbio da izvrši naredbu uz reči: „Kao pravoslavac, ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod.”
Kada je NATO napao SRJ, Grčka, iako članica Alijanse, nije učestvovala u bombardovanju. Međutim, uputila je u jadranske vode ratni brod „Temistoklis”, na iznenađenje i razočaranje posade. Kapetan Ricudis odbija da bombarduje SRJ, okreće brod i vraća ga u luku. Tada je imao samo 26 godina.
Grčki narod ga je dočekao sa oduševljenjem, aplauzi su ga pratili na svakom koraku, pa i na putu ka vojnom sudu. „Božji zakon jači je od zakona ljudi”, rekao je pred izricanje presude – uslovne kazne od dve i po godine. Kraće vreme proveo je u vojnom zatvoru, izbačen je iz mornarice, ali ni svi sudovi kojima se kasnije žalio nisu preinačili presudu. Tužio je Grčku i Evropskom sudu za ljudska prava, ali je i tamo odgovor bio isti: „Kriv je.” Nastavio je život običnog čoveka u Pireju, gde radi kao kapetan na jahtama.
Svoj gest očigledno doživljava kao duboko ličnu odluku jer je svojevremeno, kada ga je ambasada kontaktirala, u nameri da sazna da li bi primio orden države Srbije, odbio ovaj predlog. Njegovo objašnjenje je bilo jednostavno: „Nisam ja bio hrabar, hrabar je bio vaš narod koji je protiv svih vodio borbu bez ikakvih šansi.”
Ponovo je pokrenuta inicijativa da se ovom hrabrom Grku, danas već četrdesetšestogodišnjak, dodeli najviše javno priznanje Srbije. U međuvremenu, primio je najviši crkveni orden Svetog cara Konstantina, koji mu je dodelio Sveti arhijerejski sinod SPC. Ovim odlikovanjem je, kako je rekao srpski patrijarh Irinej, „uvršten u niz nezaboravnih heroja i dobrotvora srpskog naroda”.
Na svečanosti, patrijarh je podsetio da Marinosu savest nije dozvolila da uradi ono što je od njega zahtevala vojna poslušnost, da je to bilo junačko delo koje mu je u životu donelo mnogo problema, ali da mu je srpski narod zauvek zahvalan.
„Duboko sam ganut i nisam mogao da verujem da ću 18 godina od kako sam odbio da učestvujem u nepravednom ratu protiv ovog naroda doživeti takvu čast i zahvalnost od moje pravoslavne braće Srba. Sve žrtve vašeg naroda, tradicija, predanje, kultura bili su najznačajnije nadahnuće za mene i osećam zahvalnost pred svima vama”, rekao je Ricudis na svečanosti uručenja crkvenog odlikovanja.
I posle toliko vremena i nedaća koje mu je doneo hrabri gest 1999. godine, koji mu je poremetio život i uništio karijeru, on i dalje sa mnogo simpatija govori o našoj zemlji i divi se hrabrosti našeg naroda.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
