Атина без јединственог става о Македонији

Исто тако, када је питање стабилности владе због неслоге коалиционих партнера отишло предалеко и када се поставило питање Каменосове оставке на положај министра одбране, он је проблем пребацио на министра спољних послова. Изјавио је да „верује у способност и одговорност Никоса Коцијаса у решавању спорног  питања између две земље.” Став Анела, конзервативне десничарске партије, несумњиво ће имати велики значај па има  претпоставки да ће се Ципрас и Каменос договорити и наћи решење које ће смирити страсти. Грчки премијер је после сусрета са опозиционим лидерима изразио мишљење да „није време за распламсавање национализма и фанатизма.” Ципрас је спреман да настави напоре за проналажење обострано прихватљивог решења за спор ко имена Македонија јер, нагласио је, неуспех не би донео ништа добро Грчкој и лоше би се одразио на стабилност на Балкану.

Ципрас оптужује конзервативну опозицију за лицемеран став јер користи осетљивост Грка према овом проблему и укупну „ситничарску партијску политику”. Тако он гледа на одсуство подршке и поруку Киријакоса Мицотакиса који му је на састанку рекао да Нова демократија „неће да дели Грке да би ујединила народ Бивше Југословенске Републике Македоније (БЈРМ)”. За Мицотакиса решавање спора између Атине и Скопља око назива није само питање спољне политике већ озбиљно питање везано за историју Грчке и „сам идентитет народа”. Мицотакис сматра да је Ципрас одлучио да путем преговора крене сам и да „Грци не верују да ће било шта успети да се договори.” Дора Бакојани, некадашњи министар спољних послова, сматра да је „Ципрас искористио проблем са Скопљем да подели опозицију и преговара, не као премијер, већ као лидер Сиризе.” Лидери других опозиционих партија су мање оштри и највише их погађа чињеница да о току преговора да сада нису били обавештени те да премијер води своју политику. Лидер Пасока Фофи Генимата је огорчена што је Ципрас ушао у преговоре без утврђивања националне линије, док Комунистичка партија упозорава да питање имена није доминантно и да треба бити обазрив јер то може да буде и питање граница. Лидери опозиционих партија указују да Грчка мора да буде обазрива, да треба инсистирати на уставним променама у БЈРМ и ићи на комбиновани назив уз гаранције о искључењу сваког иредентизма и прекрајања историје.

У грчком народу је уврежено мишљење да име Македонија подразумева територијалне претензије на њене северне територије које носе исти назив. Масовни митинг у Солуну био је делимична слика расположења нације према коришћењу назива Македонија јер је црква позвала вернике да, у име националног интереса, мира и стабилности не излазе на протесте што је делимично имало утицаја. Сада, црква се представља као чувар националног идентитета и проповедник „грчкости Македоније” и ставља до знања да, иако то није изричито речено, овог пута није против изласка народа на протестни митинг следеће недеље на атинском тргу Синтагма. Има процена да ће атински протест бити још бројнији, говори се о броју од милион људи, јер се претпоставља да ће на њега доћи сви они којима је Солун био далеко и који још једном желе да, како су говорници тврдили на скупу у Солуну, „пруже помоћ” грчкој мањини у БЈРМ где живи око 700.000 Грка.

Међутим, протести и њихова бројност, како је то после митинга у Солуну изјавио министар спољних послова Коцијас, неће утицати на позицију владе и њену решеност да „одлука о будућем називу буде заснована на перспективама важним за  регион и улози грчке дипломатије и у складу са потребама земље у оквиру њене водеће улоге у региону.” Премијер Ципрас и поред одсуства консензуса са опозиционим партијама сматра да су до сада учињени велики напори за приближавање са суседима иако питање иредентизма мора бити решено.

„Знак добре воље је чињеница да ће називи аеродрома и аутопута који повезује две земље бити измењени јер је то кључно питање на које смо сви осетљиви”, рекао је Ципрас и подвукао да „нико не може да присвоји историју другог народа”.

Међутим, додао је, спорно питање ће се решавати „у атмосфери смисленог дијалога, одговорно и разборито јер спољна политика земље има континуитет који треба поштовати и продужити.”

Аврамопулос: Не треба се враћати у тамну прошлост

Димитрис Аврамопулос, европски комесар за миграције, сматра да „популизам, национализам и иредентизам” изазивају беспокојство на Балкану и да је врло важно „не враћати се у тамну прошлост”.

У изјави агенцији АМН подвлачи да је важно да руководства балканских земаља мисле и дејствују у европском духу и да државе као што је Грчка „могу да играју кључну улогу у изградњи мостова који спајају нације што ће Западни Балкан приближити европској породици.”