Признање је стигло у прави час

Ели Нешић, младом архитекти, данас ће у Скупштини града бити уручена награда града Београда за архитектуру и урбанизам, за стамбени објекат – луксузне апартмане који су изграђени у улици Баје Пивљанина на Дедињу, у Београду. Нешићева је још као студент на другој години Архитектонског факултета (1992) почела да ради, и иза себе има учешће на бројним конкурсима. Била је водећи пројектант у више од 15 пројеката, као самостални аутор остварила је осам реализација, а у оквиру пројектног бироа „Зенит-инжењеринга” има двадесет реализација. О првим корацима у свету архитектуре каже:

– Прво сам радила повремено, хонорарно, потом сам сарађивала у изради конкретних пројеката и реализација, учествовала сам на конкурсима, студентским, домаћим и интернационалним. Први моји пројекти су били у оквиру различитих тимова, али мој највећи ауторски пројекат је овај који је сад награђен. Могло би се рећи да сам већ 15 година у струци. Издвојила бих и неке конкурсне радове који су били награђени, то су биле прилике где сам могла да се креативно изразим без оптерећења и ограничења која прате практичну градњу и конкретне послове.

– Награда града Београда, пре свега, представља велику част, посебно ако се узме у обзир њена традиција, каже Ела Нешић. – Она пружа и значајан подстицај за мој даљи рад и бављење професијом коју веома волим и поред свих неповољних околности које су често присутне и обесхрабрујуће. Награда је стигла у прави час, у тренутку када је човек најактивнији и када овакво признање може бити подстицајно и надахњујуће за неки будући рад. Мојим колегама је драго због овог признања јер то пружа наду да се труд исплати, каже Ела Нешић. 

О награђеном стамбеном објекту на Дедињу, млада Београђанка каже:

(/slika2)– Контекст у који је смештен објекат који сам пројектовала одредио је његове особине. Непосредна близина Двора, породичних вила на Дедињу, подразумева луксузно становање. Тај виши степен квалитета схватила сам не кроз употребу скупих материјала и егзибиција форме, што је лаичка асоцијација на луксуз, већ сам тај утисак хтела да остварим кроз просторне квалитете: функционална решења унутрашње организације станова, комфорне собе са засебним купатилима и гардеробом, тространу оријентацију станова која омогућава квалитетно природно осветљење и вентилацију, већу висину просторија као у предратним становима и повезаност појединих амбијената куће са баштом и окружењем.

Фасадну композицију Ела Нешић је решила применом једноставних материјала, а сменом боја и планова желела је, каже, да постигне динамичан ликовни и архитектонски ефекат, дајући објекту идентитет у непосредном окружењу изразито ауторске архитектуре старијих колега, што је био посебан изазов и подстицај. Геометријска форма бочних зидова проистиче из унутрашње логике куће а пад једноводног крова визуелно прати значајни нагиб терена. Ентеријер је решен ненаметљиво, како би био пријатан за различите, а непознате кориснике.

Ела Нешић је са својим радовима присутна и на овогодишњем Салону архитектуре који се у Београду одржава од 27. марта до 30 априла, а о овој манифестацији за „Политику” каже:

– Овогодишњи Салон карактерише пораст квалитета изложених радова, ентузијазам струке и то се односи на све генерације учесника. Помаци у друштвеној свести су спори, али видљиви. Пројекти су разноврсни , инвеститори су отворенији ка иновативним идејама архитеката, конкурсни радови су на линији савремених европских тенденција. Све више излазе у први план припадници младе генерације архитеката и драго ми је да су баш они носиоци највећих стручних награда ове године. Управо ове радове одликује другачији приступ архитектури, са акцентом на снажној идеји и концепту који аутори остварују једноставним средствима. На Салону учествујем редовно већ дванаест година, прво са студентским, па конкурсним радовима, а касније и са реализацијама. Ове године то су стамбени објекат на Дедињу, ентеријер продавнице „Призма” у Новом Саду (коаутор Данило Недељковић) и, трећепласирани, међународни конкурсни рад за Музеј савремене уметности у Новом Саду ( у оквиру ауторског тима). Нарочито је драгоцено искуство мој рад са студентима Архитектонског факултета, о чему сведочи изложба Салона „Старо сајмиште”.

Ела Нешић је самостални уметник при УЛУПУДС-у, њена каријера је фри ленсерска и, како сама каже: „Трудим се да останем независна, а да не радим потпуно самостално већ да размењујем искуства са старијим и млађим колегама. Мој афинитет је усмерен више ка архитектури него ка ентеријеру, а највише бих волела да се бавим само пројектовањем музеја или сличних објеката везаних за објекте културе. Али, нажалост овде се тиме можете бавити само на папиру, последњи изграђен музеј код нас је из шездесетих година прошлог века.”

О томе шта јој смета у престоници, Ела Нешић кратко каже:

– Смета ми стихијска градња која се дешавала, сада се надам, само у прошлости, а оно што волим су ненашминканост и шарм Београда. И, зато волим Београд.