Ја­чи удар гри­па тек долази

– У од­но­су на про­те­клу не­де­љу, за 50 од­сто има­мо ве­ћи број обо­ле­лих љу­ди од обо­ље­ња слич­них гри­пу. Ме­ђу обо­ле­ли­ма у пре­сто­ни­ци има нај­ви­ше де­це школ­ског уз­ра­ста. Од­ла­ском де­це на школ­ски рас­пуст број обо­ле­лих мо­же да стаг­ни­ра. Ка­да је реч о вре­мен­ским при­ли­ка­ма, тре­ба зна­ти да ви­рус бо­ље „пре­жи­вља­ва” ка­да је хлад­но вре­ме. То­пло вре­ме нас шти­ти од ви­ру­са. Нај­бо­ља пре­вен­ци­ја је вак­ци­на­ци­ја, а осим то­га ва­жно је одр­жа­ва­ње лич­не хи­ги­је­не, че­сто пра­ње ру­ку, из­бе­га­ва­ње кон­так­та с обо­ле­лом осо­бом, уме­ре­но ба­вље­ње фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма, ре­дов­но про­ве­тра­ва­ње про­сто­ри­ја, из­бе­га­ва­ње бо­рав­ка у за­тво­ре­ним про­сто­ри­ма са мно­го љу­ди – ис­та­кла је др Га­ро­тић Илић.

Про­фе­сор др Зо­ран Ра­до­ва­но­вић, епи­де­ми­о­лог, на­гла­ша­ва да је мно­ге на ју­жној хе­мис­фе­ри из­не­на­дио ви­рус Х3Н2 јер је про­ме­нио сво­ју струк­ту­ру. Овај тип још ни­је изо­ло­ван у Ср­би­ји, али ће ве­ро­ват­но би­ти, сма­тра др Ра­до­ва­но­вић. Про­блем је што вак­ци­на од ње­га мо­же да за­шти­ти све­га 10 од­сто. 

– Осо­ба, ка­да ки­ја, то тре­ба да ура­ди та­ко што ће ки­ну­ти у ла­кат, а не да ко­ри­сти стал­но јед­ну исту ма­ра­ми­цу. Не тре­ба, без пре­ке по­тре­бе, ићи по здрав­стве­ним уста­но­ва­ма јер чо­век оде због јед­ног про­бле­ма, а мо­же да га су­стиг­не дру­ги, по­пут гри­па. Љу­ди ко­ји ко­ри­сте град­ски пре­воз не тре­ба истом ру­ком ко­јом су се др­жа­ли за шип­ку да до­ди­ру­ју нос, уста, очи јер се ви­рус пре­но­си и до­ди­ром и ка­пљич­ним пу­тем – по­ја­снио је др Ра­до­ва­но­вић.

У Ср­би­ји је до са­да ре­ги­стро­ва­но 52.686 обо­ле­лих од обо­ље­ња слич­них гри­пу, а нај­ве­ћа уче­ста­лост обо­ле­ва­ња ре­ги­стру­је се код де­це до че­твр­те го­ди­не. Пре­ма при­сти­глим при­ја­ва­ма, до са­да су по­твр­ђе­ни слу­ча­је­ви гри­па с те­ри­то­ри­је гра­да Бе­о­гра­да, Ју­жно­бач­ког, Се­вер­но­бач­ког, Срем­ског, Ни­шав­ског, Шу­ма­диј­ског, Ма­чван­ског, Зла­ти­бор­ског, Се­вер­но­ба­нат­ског, Сред­ње­ба­нат­ског, Ко­лу­бар­ског и По­мо­рав­ског окру­га. 

– У цир­ку­ла­ци­ји је по­твр­ђен ви­рус гри­па тип В и под­тип А(Х1Н1). Ово­го­ди­шња се­зо­на гри­па има уоби­ча­је­ни ток. Ре­ги­стру­је се ни­зак ин­тен­зи­тет ак­тив­но­сти ви­ру­са гри­па и ши­ро­ка ге­о­граф­ска рас­про­стра­ње­ност. Иму­ни­за­ци­ја про­тив гри­па је нај­бо­ља и нај­е­фи­ка­сни­ја ме­ра пре­вен­ци­је. Ове се­зо­не бе­ле­жи се по­ве­ћан од­зив на вак­ци­на­ци­ју про­тив гри­па у по­ре­ђе­њу са прет­ход­ним се­зо­на­ма. До са­да је утро­ше­но око 95 од­сто од укуп­но обез­бе­ђе­них 242.546 до­за вак­ци­не про­тив гри­па. Вак­ци­на­ци­ја се спро­во­ди од ок­то­бра 2017. го­ди­не и још тра­је – ка­же прим. др Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, епи­де­ми­о­лог Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­је „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут”.

Уко­ли­ко осо­ба има бла­ги об­лик бо­ле­сти, по­ја­шња­ва др Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, пре­по­ру­чу­је се изо­ла­ци­ја и не­га код ку­ће до опо­рав­ка, уз мак­си­мал­но огра­ни­ча­ва­ње свих кон­та­ка­та. Симп­то­мат­ска те­ра­пи­ја под­ра­зу­ме­ва ми­ро­ва­ње, на­док­на­ду теч­но­сти, упо­тре­бу ан­ти­пи­ре­ти­ка (ле­ко­ва за сни­же­ње по­ви­ше­не те­ле­сне тем­пе­ра­ту­ре), а упо­тре­ба ан­ти­ви­ру­сних ле­ко­ва спро­во­ди се са­мо по пре­по­ру­ци ле­ка­ра. Ан­ти­би­о­ти­ци ни­су де­ло­твор­ни у ле­че­њу ове бо­ле­сти. Код сва­ког по­гор­ша­ња кли­нич­ке сли­ке бо­ле­сти нео­п­ход­но је обра­ти­ти се ле­ка­ру.