Косово није део процеса проширења ЕУ

Према писању приштинског листа „Кохе диторе”, Хоџај у писму каже да је неопходно, пре него што стратегија буде финализована, да се утврде јасне временске одреднице и критеријуми које Косово треба да испуни током процеса интеграције. „Ако учествујемо у дијалогу и ако смо фактор стабилности и мира у региону, ако испуњавамо критеријуме, примењујемо ССП, поставља се питање како ћемо бити награђени. За нас је веома важно да на крају дијалога и Косово и Србија добију исту награду. У сваком другом сценарију, дијалог би био бесмислен”, поручио је Хоџај.

Портпаролка ЕК Маја Коцијанчич јуче није желела да се изјашњава ни о шпанском нон-пејперу ни о Хоџајевом писму већ је поручила да се сачека да стратегија буде представљена, „а потом ће се, у складу са процедуром, чути и мишљења земаља”. На питање новинара у Бриселу колико став једне земље-чланице, и то тако чврст став као што има Шпанија, може да утиче на ЕК, Коцијанчичева је поновила да је стратегија документ који ће усвојити Европска комисија.

„Добијамо ставове, мишљења земаља-чланица, али то је документ ЕК. Када једном документ буде усвојен, он иде на савет и онда га разматрају земље чланице. Прво да видимо да документ буде представљен, а онда ће уследити дискусија”, рекла је Коцијанчичева, како преноси Танјуг, и додала да се ради о важном документу, једном од важних корака за западни Балкан ове године. Подсетила је и да је западни Балкан приоритет за актуелно, бугарско, председавање ЕУ, да ће бити више састанака ове године, укључујући самит у Софији у мају. Косовски медији иначе пишу да Шпанија намерава да се успротиви учешћу Косова на овом самиту.

Приликом израде нацрта стратегије, у претходних пар месеци, према писању „Слободне Европе”, разне земље чланице су имале право да предају нон-пејпер са њиховим гледиштима о важним питањима. Ти документи нису правно обавезујући за Европску комисију. Како је објаснио портпарол ЕК Маргаритис Шитанас, редовна пракса је да кад год комисија ради на неком важном документу „пристижу доприноси са свих страна”. Тако је приликом састављања стратегије за западни Балкан, најмање 15 земаља ЕУ предало свој нон-пејпер, али једино је Шпанија оспорила да постоји шест држава западног Балкана.

У неформалном документу Мадрида пише још и да на проширење не треба гледати као на оруђе за решавање конфликата или за њихово спречавање: „Шпанија верује да је неопходно да се направи јасна подела између процеса проширења, који има свој календар, процедуре и циљеве, и политичке Стратегије за западни Балкан, која је део заједничке спољне политике и безбедности и има своју логику”.

У шпанском нон-пејперу се, како је пренела „Коха”, тражи и да се настави посао с косовским властима, при чему се Косово помиње са фуснотом, како би оне учиниле реалан напредак у постизању циљева и стандарда који су обухваћени ССП-ом. Такође, сугерише се наставак дијалога између Београда и Приштине, уз подршку ЕУ, с обзиром на то да, како се каже, решење није могуће наметањем једностраног резултата.

Шпанија позива да се напори усредсреде на учлањење Србије и Црне Горе, у складу са планом ЕК који је представио председник Јункер пре неколико месеци, када је наведено да „уз снажну политичку вољу, испуњавање реформи и одржива решења у размирицама са суседима, Црна Гора и Србија требало би да буду спремне за чланство до 2025”.

Социолог Владимир Вулетић сматра да је ово покушај притиска Шпаније на Брисел који је пре свега мотивисан разлозима у вези са самом Шпанијом. „Она ће бар покушати неку врсту компензације за напуштање свог става. То је игра између Шпаније и Брисела. Ствари ће постати много јасније оног тренутка када Немачка добије владу и буде у пуном капацитету”, сматра Вулетић.

Драган Ђукановић, предавач на Факултету политичких наука, каже да ће сада уследити механизми консултација, у оквиру ЕУ, између држава чланица и бриселске администрације. „Не треба сада придавати овоме неки претерани значај, није ово неки проблем који може да пролонгира ту стратегију. Можда за дан-два. Зато не треба претерано придавати пажњу овоме, то су нормалне консултације унутар ЕУ о неком стратешком документу”, каже Ђукановић.

Већ извесно време лидери из Приштине нису од западних званичника и дипломата хваљени као „добри момци”. Поготово после иницијативе да се спречи рад Специјалног суда за злочине ОВК-а. Према писању портала „Газета експрес”, 43 посланика која су потписала иницијативу за укидање суда нашла су се на „црној листи” и неће моћи да добију визе за улазак у многе западноевропске земље. Шефица канцеларије ЕУ на Косову Наталија Апостолова је рекла да ће стављање ван снаге закона о суду утицати да се Косово „препознаје као некредибилни партнер”.

На тој листи није косовски премијер Рамуш Харадинај, али је после одбијања САД да му изда визу и, према писању приштинских медија, негативног одговора и из амбасаде Велике Британије, и сам констатовао да је „Косово изоловано”. Амерички амбасадор у Приштини Грег Делави упутио је „последње упозорење” косовским лидерима да ће „завршити као Милошевићев режим” ако укину Специјални суд. Један од утемељивача косовске независности Вилијем Вокер је одбио да прими одликовање од Хашима Тачија поручивши да је дошло време да оде генерација ратних политичара.