Kosovo nije deo procesa proširenja EU

Prema pisanju prištinskog lista „Kohe ditore”, Hodžaj u pismu kaže da je neophodno, pre nego što strategija bude finalizovana, da se utvrde jasne vremenske odrednice i kriterijumi koje Kosovo treba da ispuni tokom procesa integracije. „Ako učestvujemo u dijalogu i ako smo faktor stabilnosti i mira u regionu, ako ispunjavamo kriterijume, primenjujemo SSP, postavlja se pitanje kako ćemo biti nagrađeni. Za nas je veoma važno da na kraju dijaloga i Kosovo i Srbija dobiju istu nagradu. U svakom drugom scenariju, dijalog bi bio besmislen”, poručio je Hodžaj.

Portparolka EK Maja Kocijančič juče nije želela da se izjašnjava ni o španskom non-pejperu ni o Hodžajevom pismu već je poručila da se sačeka da strategija bude predstavljena, „a potom će se, u skladu sa procedurom, čuti i mišljenja zemalja”. Na pitanje novinara u Briselu koliko stav jedne zemlje-članice, i to tako čvrst stav kao što ima Španija, može da utiče na EK, Kocijančičeva je ponovila da je strategija dokument koji će usvojiti Evropska komisija.

„Dobijamo stavove, mišljenja zemalja-članica, ali to je dokument EK. Kada jednom dokument bude usvojen, on ide na savet i onda ga razmatraju zemlje članice. Prvo da vidimo da dokument bude predstavljen, a onda će uslediti diskusija”, rekla je Kocijančičeva, kako prenosi Tanjug, i dodala da se radi o važnom dokumentu, jednom od važnih koraka za zapadni Balkan ove godine. Podsetila je i da je zapadni Balkan prioritet za aktuelno, bugarsko, predsedavanje EU, da će biti više sastanaka ove godine, uključujući samit u Sofiji u maju. Kosovski mediji inače pišu da Španija namerava da se usprotivi učešću Kosova na ovom samitu.

Prilikom izrade nacrta strategije, u prethodnih par meseci, prema pisanju „Slobodne Evrope”, razne zemlje članice su imale pravo da predaju non-pejper sa njihovim gledištima o važnim pitanjima. Ti dokumenti nisu pravno obavezujući za Evropsku komisiju. Kako je objasnio portparol EK Margaritis Šitanas, redovna praksa je da kad god komisija radi na nekom važnom dokumentu „pristižu doprinosi sa svih strana”. Tako je prilikom sastavljanja strategije za zapadni Balkan, najmanje 15 zemalja EU predalo svoj non-pejper, ali jedino je Španija osporila da postoji šest država zapadnog Balkana.

U neformalnom dokumentu Madrida piše još i da na proširenje ne treba gledati kao na oruđe za rešavanje konflikata ili za njihovo sprečavanje: „Španija veruje da je neophodno da se napravi jasna podela između procesa proširenja, koji ima svoj kalendar, procedure i ciljeve, i političke Strategije za zapadni Balkan, koja je deo zajedničke spoljne politike i bezbednosti i ima svoju logiku”.

U španskom non-pejperu se, kako je prenela „Koha”, traži i da se nastavi posao s kosovskim vlastima, pri čemu se Kosovo pominje sa fusnotom, kako bi one učinile realan napredak u postizanju ciljeva i standarda koji su obuhvaćeni SSP-om. Takođe, sugeriše se nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, uz podršku EU, s obzirom na to da, kako se kaže, rešenje nije moguće nametanjem jednostranog rezultata.

Španija poziva da se napori usredsrede na učlanjenje Srbije i Crne Gore, u skladu sa planom EK koji je predstavio predsednik Junker pre nekoliko meseci, kada je navedeno da „uz snažnu političku volju, ispunjavanje reformi i održiva rešenja u razmiricama sa susedima, Crna Gora i Srbija trebalo bi da budu spremne za članstvo do 2025”.

Sociolog Vladimir Vuletić smatra da je ovo pokušaj pritiska Španije na Brisel koji je pre svega motivisan razlozima u vezi sa samom Španijom. „Ona će bar pokušati neku vrstu kompenzacije za napuštanje svog stava. To je igra između Španije i Brisela. Stvari će postati mnogo jasnije onog trenutka kada Nemačka dobije vladu i bude u punom kapacitetu”, smatra Vuletić.

Dragan Đukanović, predavač na Fakultetu političkih nauka, kaže da će sada uslediti mehanizmi konsultacija, u okviru EU, između država članica i briselske administracije. „Ne treba sada pridavati ovome neki preterani značaj, nije ovo neki problem koji može da prolongira tu strategiju. Možda za dan-dva. Zato ne treba preterano pridavati pažnju ovome, to su normalne konsultacije unutar EU o nekom strateškom dokumentu”, kaže Đukanović.

Već izvesno vreme lideri iz Prištine nisu od zapadnih zvaničnika i diplomata hvaljeni kao „dobri momci”. Pogotovo posle inicijative da se spreči rad Specijalnog suda za zločine OVK-a. Prema pisanju portala „Gazeta ekspres”, 43 poslanika koja su potpisala inicijativu za ukidanje suda našla su se na „crnoj listi” i neće moći da dobiju vize za ulazak u mnoge zapadnoevropske zemlje. Šefica kancelarije EU na Kosovu Natalija Apostolova je rekla da će stavljanje van snage zakona o sudu uticati da se Kosovo „prepoznaje kao nekredibilni partner”.

Na toj listi nije kosovski premijer Ramuš Haradinaj, ali je posle odbijanja SAD da mu izda vizu i, prema pisanju prištinskih medija, negativnog odgovora i iz ambasade Velike Britanije, i sam konstatovao da je „Kosovo izolovano”. Američki ambasador u Prištini Greg Delavi uputio je „poslednje upozorenje” kosovskim liderima da će „završiti kao Miloševićev režim” ako ukinu Specijalni sud. Jedan od utemeljivača kosovske nezavisnosti Vilijem Voker je odbio da primi odlikovanje od Hašima Tačija poručivši da je došlo vreme da ode generacija ratnih političara.