Речни дух из Успаване земље

Уз оца Војина, који је шумарски инжењер, заволео сам природу и пецање. Са дечацима сам непрестано вијао по Дрини и готово да се нисам одвајао од рибарског прибора, прича нам Срђан Деспот Блаф, један од аутора емисије „Лов и риболов” на РТС-у који готово 30 година путује Србијом, Балканом, Европом и светом. Он и Јован Симоновић пецају и камером бележе атрактивне дестинације. Сваком новом епизодом доказује да квалитетне емисије о лову и риболову радо гледају не само љубитељи природе већ и они који у тим атрактивним сторијама траже спас од телевизијске свакодневице.

– Било је изгледа неминовно да те 1991. године сретнем свог пословног партнера Јована Симоновића. С њим сам обишао пола света – каже Деспот. – За мене се тих година прочуло да најбоље пецам младицу, а Симоновић је водио чувени клуб „Риболовачка прича” у Баба Вишњиној улици у Београду. Упознао их је Србо Николић, тадашњи секретар организације спортских риболоваца из Бајине Баште.

– Већ следеће године смо одлучили да на Дрини снимимо једночасовну сторију о лову на младице и липљане. И снимили смо је – успешно. У том је филму познати новинар Радија Београд Лука Мијатовић био наратор. Ето, тако је почело... Наше пријатељство дуго траје. Симоновић се врхунски извештио за рад са камером, иако је грађевински техничар. Никада није зажалио што је напустио „Енергопројект” и ушао у риболовачке воде. Уосталом, као и ја. Дипломирао сам агрономију, запослио се, радио осам месеци, па дао отказ и постао слободњак и свих ових година радио само оно што ми је срцу најдраже.

Принц Чарлс и Костнер – риболовци

Наш саговорник открива и како је настала емисија „Лов и риболов”. Мање-више она је име изградила на сибирским експедицијама. Чујемо да у Успаваној земљи, као и у скоро целој северној Азији, живи младица. Нигде је у свету више нема. За нашу лепотицу са Дрине каже да се на латинском зове „Hucho hucho”, а за сибирског „духа из реке” – „hucho taimen”. Ова риба сматра се престижном у свету риболова, где важи гесло: ко је није уловио, е тај и није прави риболовац. То су заправо највеће салмонидне рибе на планети.

И од тада они путују по свету и камером бележе ловачке и риболовачке догодовштине. Једном су били и на Исланду, и то месец дана, ловили су пастрмку златовчицу и дивљег атлантског лососа. Реке су тамо кратке, брзе, бистре, а најпознатија и најскупља је Лакса и Асум, на коју често долазе и Кевин Костнер, и принц Чарлс и Ерик Клептон. Причали су му да је славни холивудски глумац закупио реку на целу недељу, платио пет хиљада марака дан, а пецао само два пута.

– Ми, нажалост, нисмо могли себи да приуштимо најскупље реке, јер су све дозволе за њих биле продате Јапанцима годину дана унапред. Али сасвим добро смо се напецали и на јефтинијим водама.

Овај двојац је боравио на разним местима – од Гренланда, Сибира и Монголије, преко Африке, Америке до Новог Зеланда и снимио фантастичне емисије. Само у Русији били су девет пута, а у Монголији чак дванаест. И опет ће ићи, јер се тамо осећају као код своје куће. Деспот нам показује слику на којој их видимо са припадницима народа Цатан. Има их мање од хиљаду душа и живе од ирваса, од којих добијају млеко, месо, кожу... Четири сата су се пели по брдима да би стигли до села у ком живе, изнад реке Тенгис.

Авантуре на Шишкиду

Свој други одлазак у Монголију ће дуго памтити. Замало није настрадао на реци Шишкид. Тамо постоје два кампа Тенгис и Ханагај. Један од другог удаљени су 22 километра и до њих се може доћи само на коњу или пешке. Јахали су у пратњи монголског водича, који је на леђима носио ранац са риболовачким комбинезонима. Одмакли су свега двеста метара од кампа, сишли у суво корито потока, када је коњима међу ноге излетео зечић. Истог момента су се дали у трк. Пали су и Деспот и Монгол.

– Он је пао на ранац и ништа му није било, а ја сам тако повредио ребра да су ме једва вратили у логор. Седам дана сам лежао. До лекара се није могло, па су ми локални шамани привијали облоге. Пио сам чај од листа биљке која се зове „језик вука”, јер заиста на њега личи. Уз чај, узимао сам у води растворени угљени прах, за који кажу да је пун калцијума. Тек после осмог дана почео је мало да попушта бол.

Због овог догађаја одлучио је да више никад неће јахати. Кад су поново ишли у Монголију сви су користили коње, а само је он пешачио. Последњи пут је чак и боље прошао од осталих. Шаљиво се „теши”: они су премрзли од зиме, све се на њима слепило; морали су пола сата да стоје поред топле пећи да се одмрзну, а њему пешаку то се није десило.

Данас се емисија „Лов и риболов” може похвалити како има развијену „мрежу” пријатеља. Свуда по свету.

Јесенас су поново били на Шишкиду, на извору Малог Јенисеја. Пре седамнаест година Чех Петр Прохаска ту је подигао своју базу. И он је у ове крајеве дошао због тајмена – „речног духа”. Удружио се са Монголима, добио концесију и данас држи више кампова у земљи Џингис-кана. Са Деспотом и Симоновићем постао је велики пријатељ.

– Ретко ко ради оно што воли а, ето, ми имамо ту срећу. Спојила нас је Дрина, пецање и младица. Уз то смо и велики путници. То је наша страст. Трудимо се да емисије не буду само за ловце и риболовце, већ за све људе. У њиховој изради држимо се опробане концепције, која подразумева мешавину занимљиве географије, историје, екологије и, наравно, доброг пецања или лова. Ја сам задужен за риболов и писање текстова.

Наш саговорник најављује и емитовање четири нове репортаже о рекама Монголије. Чујемо и да од јуна крећу на Колско полуострво. Симоновић и хирург риболовац Милан Цолић успоставили су контакте и пронашли атрактивне воде у околини Мурманска. Посетиће и западну обалу Америке, Канаду и Аљаску. Деспот је већ боравио у аргентинској Патагонији, а сада се сви заједно припремају и за чилеанску. Много су путовали свих ових година и надају се да ће их срећа пратити и у 2018. години.

Звездани шапат

У Јакутији, најхладнијем подручју на планети, где се температура спушта и до 75 степени испод нуле, постоји малено село, са школом и црквом у центру. Около су куће. Овде понекад бесне снежне мећаве по месец и више дана и због тога су пободена коља повезана конопцима, уз помоћ којих се крећу деца и старији.

– Када се отворе врата и устима хукнете напоље пара се за трен претвори у кристалиће леда, који уз одговарајући звук падну на праг. Знате како ту појаву зову? Звездани шапат – каже Срђан Деспот Блаф.