Несугурна будућност младих у Европи
Европска младост скупо је платила битку са глобалном финансијском кризом. Сваки пети омладинац у ЕУ данас трага за послом, сваки четврти на ивици је сиромаштва, док скоро половина оних између 15 и 34 године на југу Европе данас нити се школује, нити ради, нити трага за послом. То су открића истраживања Међународног монетарног фонда (ММФ) о међугенерацијским неједнакостима и сиромаштву у ЕУ, објављеног прошле седмице, током Светског економског форума у Давосу.
Европски учесници СЕФ-а, сазваног на тему „Креирање заједничке будућности у фрагментираном свету”, европску омладину, њен положај на тржишту рада и друштвено-политичке приоритете својих наследника углавном нису стављали у први план дебате. Акценат европске презентације у Давосу био је на непобитном привредном опоравку ЕУ десет година након ерупције глобалне финансијске кризе и њени будући макроекономски планови.
Испуштену европску омладину у дебатну арену Давоса вратила је Кристин Лагард, извршни директор ММФ-а.
„Јаз имовинске неједнакости између младих Европљана и старијих генерација знатно је продубљен од 2007. године. У бици са кризом, велики акценат стављен је на заштиту средње и старије генерације.
Пре 2007. године у Европи, генерација преко 65 година и омладина узраста 18–24 године имали су једнаке „шансе” (20 одсто) да из разних разлога склизну у сиромаштво. Данас европска омладина има 25 одсто шанси да падне у беду, а они изнад 65 одсто – тек 10 одсто. Уколико се нешто не предузме, генерација младих можда никада неће моћи да се опорави. Младалачки снови остаће можда само одложени снови”, упозорила је Лагардова.
По њеним речима, млади Европљани данас су кредитно најзадуженија генерација међу становништвом, ако имају посао махом раде привремене ниско плаћене послове (изузетак су Немачка и Португалија) и живе са приходом испод 60 одсто од просечног. Лагардова је у Давосу изашла са читавом листом препорука ММФ-а за системско унапређење живота европске омладине (без спомињања радикалних реформи пензионог система), да би закључила: „Смањење неједнакости међу генерацијама становништва иде руку под руку са стварањем услова за одрживи раст и обнову поверења унутар друштава. Можемо да помогнемо да се залече ожиљци кризе и обезбедимо услове да следеће генерације не поставе питање: шта се догађа са одложеним сном?”
Управо на то питање, „шта је Европски сан младих данас?”, надовезао се јуче Андријанос Јану, председник YEPP (највеће политичке омладинске организације у Европи, основане 1997):
„Да би човек одложио свој сан, он мора прво да га има. Који је то европски сан који се нуди данашњој генерацији младих? У какву будућност да верује данашња европска омладина? Засновану на којој визији?”, упитао се Јану у ауторском тексту који објављује европски портал „Јурактив”.
Јануов одговор је да европски сан будуће генерације мора бити заснован на „инклузивном привредном расту који би понудио прилику свима”, а да тај темељ обезбеђује четврта индустријска револуција – заснована на проналазаштву и развоју аутоматике.
Џон Хјуко, генерални секретар Ротари интернешенела, у ауторском прилогу за Светски економски форум, упозорава да „проналазаштво као циљ самом себи није одговор на проблем незапослености младих”.
Хјуко посебно истиче да је 55,9 одсто младих у једном недавном истраживању (Global Shapers Annual Survey 2017) одговорило негативно на питање – „Да ли се у вашој земљи узима у обзир мишљење младих пре доношења важних одлука”.
Генерални секретар Ротари интернешенела истовремено упозорава да је више од половине становништва света данас млађе од 30 година и да незапосленост младежи у појединим регионима света истовремено постојано расте: у Италији износи 35 одсто, у Шпанији 38,7 одсто, у Грчкој чак 43,3 одсто. Иначе, на свету је данас око 71 милион незапослених омладинаца ( у ЕУ нешто испод четири милиона), док око 150 млађих од 25 година широм планете живи у сиромаштву, подаци су Међународне организације за рад.
У међувремену, такав неискоришћени младеначки животни потенцијал има данас директне последице на текући политички поредак.
„Данашња омладина убрзано губи интерес за демократију, за бирачко изјашњавање”, открива заједничко истраживање експерата универзитета у Мелбурну и Харварду.
„У последње три деценије поверење у политичке институције као што су парламенти и судови осетно опада унутар етаблираних демократија у Северној Америци и западној Европи. Све више је оних који подржавају јаке вође, који не хају за парламенте или изборе”, тврде Роберт Стефан Фоа са универзитета у Мелбурну и Јашка Мунк са Харварда.
Уколико млади у Европи, али и другде, увиде да генерација „којој можда никад нема имовинског и егзистенцијалног опоравка, као што упозорава Кристин Лагард, на шта ће та будућност света све бити спремна?
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
