Nesugurna budućnost mladih u Evropi
Evropska mladost skupo je platila bitku sa globalnom finansijskom krizom. Svaki peti omladinac u EU danas traga za poslom, svaki četvrti na ivici je siromaštva, dok skoro polovina onih između 15 i 34 godine na jugu Evrope danas niti se školuje, niti radi, niti traga za poslom. To su otkrića istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o međugeneracijskim nejednakostima i siromaštvu u EU, objavljenog prošle sedmice, tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Evropski učesnici SEF-a, sazvanog na temu „Kreiranje zajedničke budućnosti u fragmentiranom svetu”, evropsku omladinu, njen položaj na tržištu rada i društveno-političke prioritete svojih naslednika uglavnom nisu stavljali u prvi plan debate. Akcenat evropske prezentacije u Davosu bio je na nepobitnom privrednom oporavku EU deset godina nakon erupcije globalne finansijske krize i njeni budući makroekonomski planovi.
Ispuštenu evropsku omladinu u debatnu arenu Davosa vratila je Kristin Lagard, izvršni direktor MMF-a.
„Jaz imovinske nejednakosti između mladih Evropljana i starijih generacija znatno je produbljen od 2007. godine. U bici sa krizom, veliki akcenat stavljen je na zaštitu srednje i starije generacije.
Pre 2007. godine u Evropi, generacija preko 65 godina i omladina uzrasta 18–24 godine imali su jednake „šanse” (20 odsto) da iz raznih razloga skliznu u siromaštvo. Danas evropska omladina ima 25 odsto šansi da padne u bedu, a oni iznad 65 odsto – tek 10 odsto. Ukoliko se nešto ne preduzme, generacija mladih možda nikada neće moći da se oporavi. Mladalački snovi ostaće možda samo odloženi snovi”, upozorila je Lagardova.
Po njenim rečima, mladi Evropljani danas su kreditno najzaduženija generacija među stanovništvom, ako imaju posao mahom rade privremene nisko plaćene poslove (izuzetak su Nemačka i Portugalija) i žive sa prihodom ispod 60 odsto od prosečnog. Lagardova je u Davosu izašla sa čitavom listom preporuka MMF-a za sistemsko unapređenje života evropske omladine (bez spominjanja radikalnih reformi penzionog sistema), da bi zaključila: „Smanjenje nejednakosti među generacijama stanovništva ide ruku pod ruku sa stvaranjem uslova za održivi rast i obnovu poverenja unutar društava. Možemo da pomognemo da se zaleče ožiljci krize i obezbedimo uslove da sledeće generacije ne postave pitanje: šta se događa sa odloženim snom?”
Upravo na to pitanje, „šta je Evropski san mladih danas?”, nadovezao se juče Andrijanos Janu, predsednik YEPP (najveće političke omladinske organizacije u Evropi, osnovane 1997):
„Da bi čovek odložio svoj san, on mora prvo da ga ima. Koji je to evropski san koji se nudi današnjoj generaciji mladih? U kakvu budućnost da veruje današnja evropska omladina? Zasnovanu na kojoj viziji?”, upitao se Janu u autorskom tekstu koji objavljuje evropski portal „Juraktiv”.
Januov odgovor je da evropski san buduće generacije mora biti zasnovan na „inkluzivnom privrednom rastu koji bi ponudio priliku svima”, a da taj temelj obezbeđuje četvrta industrijska revolucija – zasnovana na pronalazaštvu i razvoju automatike.
Džon Hjuko, generalni sekretar Rotari internešenela, u autorskom prilogu za Svetski ekonomski forum, upozorava da „pronalazaštvo kao cilj samom sebi nije odgovor na problem nezaposlenosti mladih”.
Hjuko posebno ističe da je 55,9 odsto mladih u jednom nedavnom istraživanju (Global Shapers Annual Survey 2017) odgovorilo negativno na pitanje – „Da li se u vašoj zemlji uzima u obzir mišljenje mladih pre donošenja važnih odluka”.
Generalni sekretar Rotari internešenela istovremeno upozorava da je više od polovine stanovništva sveta danas mlađe od 30 godina i da nezaposlenost mladeži u pojedinim regionima sveta istovremeno postojano raste: u Italiji iznosi 35 odsto, u Španiji 38,7 odsto, u Grčkoj čak 43,3 odsto. Inače, na svetu je danas oko 71 milion nezaposlenih omladinaca ( u EU nešto ispod četiri miliona), dok oko 150 mlađih od 25 godina širom planete živi u siromaštvu, podaci su Međunarodne organizacije za rad.
U međuvremenu, takav neiskorišćeni mladenački životni potencijal ima danas direktne posledice na tekući politički poredak.
„Današnja omladina ubrzano gubi interes za demokratiju, za biračko izjašnjavanje”, otkriva zajedničko istraživanje eksperata univerziteta u Melburnu i Harvardu.
„U poslednje tri decenije poverenje u političke institucije kao što su parlamenti i sudovi osetno opada unutar etabliranih demokratija u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Sve više je onih koji podržavaju jake vođe, koji ne haju za parlamente ili izbore”, tvrde Robert Stefan Foa sa univerziteta u Melburnu i Jaška Munk sa Harvarda.
Ukoliko mladi u Evropi, ali i drugde, uvide da generacija „kojoj možda nikad nema imovinskog i egzistencijalnog oporavka, kao što upozorava Kristin Lagard, na šta će ta budućnost sveta sve biti spremna?
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
