Спреј не вређа достојанство

Прскање десног кажипрста бирача који се појаве на гласачком месту можда се некима не свиђа, али не повређује људско достојанство, ни право на приватни живот нити је израз неповерења према бирачком телу. Такав став заузео је јуче Уставни суд Србије поводом иницијативе да се оцени уставност дела Закона о избору народних посланика (члан 68, став 4) којим је такво обележавање бирача прописано као вид контроле у спровођењу избора.

Закон наводи да „сваком бирачу који је приступио гласању и примио гласачки материјал, специјалним спрејом ће бити обележен кажипрст десне руке, као знак да је већ гласао. Трајање ознаке на кажипрсту је минимум 24 часа”. Подносилац иницијативе оспорио је ову одредбу, наводећи да вређа достојанство грађана Србије, да је супротна владавини права и уставним гаранцијама о неотуђивости људских и мањинских права. Суд, међутим, у томе види само „посебну меру којом се спречава злоупотреба активног бирачког права” и оцењује да она не изражава неповерење према бирачком телу, већ само уређује поступак гласања и представља вид контроле у спровођењу избора. Суд није прихватио иницијативу за оцену уставности те одредбе. Овакво решење о обележавању гласача већ је истицано као спорно пред Уставним судом који је ваљаност одмеравао према тада важећем Уставу. Ни тада, као ни сада, није оспорена уставност.

Због вишемесечног нефункционисања, у Уставном суду нагомилало се више од 700 уставних жалби, а јуче је решена тек прва из тог пакета. Наиме Ј. Д. је жалбом оспорио пресуде Општинског и Окружног суда у Новом Пазару, наводећи да му је повређено право на правично суђење. Међутим, та жалба је одбачена због неблаговремености. У саопштењу се наводи да је „Суд утврдио да је уставна жалба неблаговремена, јер је поднета против појединачних аката донетих пре ступања на снагу Закона о Уставном суду, а по протеку рока од 30 дана од дана ступања на снагу тог закона”.

Судија Катарина Манојловић-Андрић приметила је се да велики број грађана жали баш на повреду права на суђење у разумном року, а већина то ради када није донета пресуда у њихову корист.