Sprej ne vređa dostojanstvo

Prskanje desnog kažiprsta birača koji se pojave na glasačkom mestu možda se nekima ne sviđa, ali ne povređuje ljudsko dostojanstvo, ni pravo na privatni život niti je izraz nepoverenja prema biračkom telu. Takav stav zauzeo je juče Ustavni sud Srbije povodom inicijative da se oceni ustavnost dela Zakona o izboru narodnih poslanika (član 68, stav 4) kojim je takvo obeležavanje birača propisano kao vid kontrole u sprovođenju izbora.

Zakon navodi da „svakom biraču koji je pristupio glasanju i primio glasački materijal, specijalnim sprejom će biti obeležen kažiprst desne ruke, kao znak da je već glasao. Trajanje oznake na kažiprstu je minimum 24 časa”. Podnosilac inicijative osporio je ovu odredbu, navodeći da vređa dostojanstvo građana Srbije, da je suprotna vladavini prava i ustavnim garancijama o neotuđivosti ljudskih i manjinskih prava. Sud, međutim, u tome vidi samo „posebnu meru kojom se sprečava zloupotreba aktivnog biračkog prava” i ocenjuje da ona ne izražava nepoverenje prema biračkom telu, već samo uređuje postupak glasanja i predstavlja vid kontrole u sprovođenju izbora. Sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti te odredbe. Ovakvo rešenje o obeležavanju glasača već je isticano kao sporno pred Ustavnim sudom koji je valjanost odmeravao prema tada važećem Ustavu. Ni tada, kao ni sada, nije osporena ustavnost.

Zbog višemesečnog nefunkcionisanja, u Ustavnom sudu nagomilalo se više od 700 ustavnih žalbi, a juče je rešena tek prva iz tog paketa. Naime J. D. je žalbom osporio presude Opštinskog i Okružnog suda u Novom Pazaru, navodeći da mu je povređeno pravo na pravično suđenje. Međutim, ta žalba je odbačena zbog neblagovremenosti. U saopštenju se navodi da je „Sud utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta protiv pojedinačnih akata donetih pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, a po proteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu tog zakona”.

Sudija Katarina Manojlović-Andrić primetila je se da veliki broj građana žali baš na povredu prava na suđenje u razumnom roku, a većina to radi kada nije doneta presuda u njihovu korist.