Паре заобилазе српске гасоводе
Гасна конекција Бугарске и Србије омогућиће нашој земљи да добија гас и преко „Турског тока”, о чему се увелико преговара, за шта се очекује финансијска помоћ Европске уније. Реално је да градња започне у јуну, или јулу, пошто се заврши повезивање с Бугарском, након чега би Србија могла да изгради и наш гасни цевовод до мађарске границе, изјавио је за Спутњик, председник Србије Александар Вучић, на Светском економском форуму у Давосу.
Тиме је још једном потврђен значај гасне везе Бугарске и Србије, која се налази и на листи овогодишњих приоритета Европске уније. Да бисмо, међутим, искористили гас који стиже „Турском током”, плави енергент прво мора да стигне до турско-грчке границе, а потом до Бугарске. Интерконекција с Бугарском је једна ствар, а друга је нова цев која би ишла од Ниша до Мађарске, јер постојећа не може технички да се користи због малог капацитета.
На питање шта је најреалније за Србију (од бројних пројеката који се најављују сваки дан), да себи обезбеди гас и после 2019. године, када Русија намерава да прекине испоруке преко Украјине, проф. др Срећко Ђукић, стручњак за енергетику, каже да је идеја конекције са Бугарима од почетка била да Србија гас осим преко Мађарске добија и из Бугарске.
– Што се тиче Вучићеве изјаве, очито да се ради о том старом-новом гасоводу, односно конекцији са Бугарима, за шта је Европска унија одвојила 40 милиона евра. Међутим, она те паре не шаље и, како сазнајемо, неће их ни послати, јер се Србија у Енергетској заједници понаша у последње време као да није њена чланица и као да жели да је напусти. Када ће паре стићи зависи како ће се испеглати ти „шумови на везама”, каже наш саговорник
Извесно је једино, додаје, да ће руски „Гаспром” завршити две цеви „Турског тока”, од по 15.750 милијарди кубика гаса годишње, до 20. децембра 2019. „Гаспром” је добио све дозволе турске владе, радови теку по плану, што значи да ће цеви доћи на европски део Турске, одатле према Бугарској и Грчкој, односно Европској унији, ако она уопште покаже интерес, будући да се уопште не изјашњава.
– Чињеница да Брисел ћути може да охрабри да ЕУ неће бити против даље изградње „Турског тока” преко својих чланица, за њихове потребе. На тај „Турски ток” прикључиће се Бугарска и тиме решити свој проблем. Наше наде за повезивање са Бугарском везане су за њено прикључење „Турском току”, а што се тиче изградње гасовода до Мађарске, то је крупна инвестиција, питање је ко ће то финансирати. Ја не видим та средства у Србији, јер би у супротном имали прво за конекцију са Бугарском – категоричан је Ђукић.
Колико је могућа веза са Бугарском у овој години, велико је питање, каже он и додаје да сваки месец одлагања помера почетак изградње.
С друге стране Воја Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да је добро што председник разговара о гасној конекцији с Бугарском.
– Поставља се, међутим, питање, где је гасовод „Турски ток” на који ће да се прикључи српски гасовод? Докле је изграђен? Не зна се ни докле се стигло са градњом у Турској. Да ли ће из Турске да уђе у Грчку, па у Бугарску, или директно у Бугарску, још се не зна – каже Вулетић.
– Најаве да би радови могли да почну у јуну, јулу делују реално, а за најаве да након ове конекције треба да изградимо наш гасни цевовод до мађарске границе, поставља се опет питање ко ће да плати градњу гасовода од Ниша до мађарске границе која је више него четири пута скупља од деонице Димитровград–Ниш, за коју ће се, можда, добити средства од ЕУ – закључује наш саговорник.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
