Извоз у прошлој години већи 12 одсто

Раст БДП у четвртом кварталу 2017, у односу на исти период претходне године, износио је 2,5 одсто. – Прошлогодишњи трговински дефицит већи 20, а покривеност увоза извозом била 77,4 одсто Реални раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији у четвртом кварталу 2017. године у односу на исти период претходне године износио је 2,5 одсто, саопштио је јуче флеш процену Републички завод за статистику. Обрачун кварталног БДП за четврто тромесечје 2017. године, који је детаљнији, биће објављен у саопштењу 28. фебруара ове године. Званична државна статистика је, на крају децембра, саопштила процену да је реални раст БДП Србије у целој 2017. години износио 1,9 одсто.

Индустријска производња у 2017, у поређењу са 2016. годином, већа је 3,5 одсто.

Извоз робе у прошлој години премашио је 15 милијарди евра, што је повећање од 12 процената у поређењу са истим периодом претходне. Дефицит у прошлогодишњој спољнотрговинској робној размени износио је 4,37 милијарди евра, што је 20,2 одсто више у поређењу са 2016. годином. Покривеност увоза извозом лани била је 77,4 одсто и мања је од покривености у 2016, када је износила 78,8 процената.

Индустријска производња у децембру 2017. била је већа 0,5 одсто него у децембру 2016, а у односу на просек 2016. године већа је 6,9 процената.

Прерађивачка индустрија у 2017. остварила је раст од 6,4 одсто у поређењу са 2016. годином. Сектор рударство остварио је повећање производње од 2,7 одсто, а сектор снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација пад од 6,2 процента у поређењу са 2016. годином.

Обим индустријске производње у 2017. години, у односу на 2016. забележио је раст код 21 области, а њихово учешће у структури индустријске производње је 56 процената. Пад је забележен код осам области, чије је учешће у структури индустријске производње 44 одсто.

Највећи утицај на раст индустријске производње у 2017, у односу на 2016. годину, имале су: производња машина и опреме, производња производа од гуме и пластике, производња хемикалија и хемијских производа, и производња металних производа, осим машина.

Прошлогодишња спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64 одсто укупне размене. Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 2,04 милијарде долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа, гвожђа и челика, производа од метала, друмских возила. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ, кокс и брикети, поврће и воће, плута и дрво. Извоз Србије износио је 2,97, а увоз 930 милиона долара.