Франц Кафка – робна марка

Специјално за „Политику”

Праг, априла – Франц Кафка (1883–1924) припада исто толико Прагу колико и Карлов мост или Храдчани. Током последњих осамнаест година, дакле након „плишане револуције”, име овог класика светске књижевности који је стварао на немачком језику, иначе рођеног у Прагу у јеврејској породици, постало је једна од главних туристичких атракција чешке престонице. Такорећи реликвија интелектуалног туристичког ходочашћа... Меланхолични Кафкин поглед несмислено лута кроз хиљаде мајица на којима је осликан његов лик. На Староградском тргу може се купити порцелански сервис за кафу „украшен” његовим нервозним рукописом. Иронијом судбине, Кафкина неспортска фигура, која многе подсећа на туберкулозни кашаљ, била је чак маскота градског маратона.

У центру Прага где се год окренеш – Кафка! Трг, улица, дом, споменик, удружење, кафе-бар, вотка... зову се по писцу који је усуд модерног човека и света (20. век) дубоко промишљао кроз тамне визије и загонетна сновиђења. Рекламе и промоције свега и свачега у граду који на туризму годишње заради четири милијарде евра нису, дакле, поштеделе ни Франца Кафку.

Његово име прави је магнет за многе трговце у Прагу, али је исто тако и предмет многих спорова. Тако се ево већ осам година развлачи спор око заштићене марке Центрум (центар) Франца Кафке. Тај „процес” је још у току, крај се и не наслућује. Најпре је највиши управни суд дао за право заступнику носиоца патента, односно марке, и наложио градском суду да реши предмет. Градски суд је затим укинуо одлуку Уреда за индустријску својину и наложио му да преиспита брисање ове марке из регистра. А онда се тај уред обратио највишем управном суду који му је дао за право и потом наложио градском суду да још једном, тј. по трећи пут, расправи спорни предмет.

Кафкино име спада у марке којима се најчешће бави овај уред. У разним формама важи десетак марки као што су, на пример, „Франц Кафка вотка” или Европски круг „Франц Кафка” – Праг. Упис у регистар тражи хотел „Франц Кафка”. Уред није одобрио заштиту марке „Франц Кафка музеум”, што је захтевала компанија „Копа” овдашњег утицајног грађевинског и медијалног магната Себастијана Павловског. 

Према још некомплетној документацији тај уред је од 2002. радио на решавању 11 ових спорова, а највише их је вођено поводом намера неколико кафеа и кафана да узму Кафкино име.

Није случајно ни то што лице и име овог писца најчешће у реклами користе осигуравајућа друштва. Кафка је, наиме, радио у осигурању и био веома добар и савестан службеник. У свему томе помало је чудно да се и пиваре у својим рекламама често „огребу” о његово име. Додуше, пиво се доста рекламира и нико не може доказати да Кафка није пио баш „то” чешко пиво које производи пивара која је основана пре његове смрти.

Зарад свега овога књижевни критичари, историчари и други посленици који се баве животом и делом Ф. Кафке с правом негодују. „Узурпирали су га безочни трговци. Кафка је био леп момак, а они од њега праве страшило, некакво ’старомјетско’ чудовиште. Постаје марка која се користи за све и свашта”, каже Јозеф Чермак, преводилац Кафкиних дела на чешки језик и један од најбољих познавалаца живота и дела овог писца.