Век од смрти Франца Кафке

Прослављени чешки писац Франц Кафка који је писао на немачком језику, преминуо је пре стотину година: 3. јуна 1924. године.  Писац глобалног угледа, нека врста оличења авангардног аутора, како га одређују, експерименталног модернисте, за живота је заправо био непознат.

Франц Кафка рођен је јула 1883. у Прагу, тада Аустроугарска, у породици јеврејског порекла, средњег имовног стања. У кући се говорило немачки језик. Био је најстарији од шесторо деце. Уобичајено се наводи да је очева ауторитарност имала битног утицаја на уобличавање његове структуре личности. Студирао је право, углавном невољно, по очевој жељи. Похађао је, уједно, курсеве и из германистике, као и историје уметности. Радио је у осигуравајућим друштвима. Иако без заноса, остварио је пристојну каријеру на том пољу. Потом и у породичном предузећу, фабрици азбеста.

Литерарним радом интригантни Франц Кафка бавио се у слободно време, највише ноћу. Несумњиво је имао потребу да пише, како би некако изразио или превазишао притисак стварности, како га је осећао. По сведочењима, писање је описао као неку врсту молитве.

Његово дело „Процес”, али и друга као „Замак”, слика су тоталне отуђености малог човека у свету без емпатије, свету бруталности, недокучивости, безнадежности.  Одредница „Кафкијанска атмосфера” израсла из његовог књижевног дела глобално је прихваћена, не само у домену литературе, него далеко шире.

За живота Франц Кафка објавио је две збирке кратких прича „Разматрање” и „Сеоски лекар”, као и поједине приповетке у периодичној штампи.  Постхумно су објављена дела која су га прославила „Процес”, „Замак”, „Америка”, „Уметник у гладовању”. Публиковао их је Макс Брод, лични пријатељ, упркос изричитој Кафкиној жељи да буду уништена. Макс Брод, који га је познавао са студија, описао га је као повученог, стидљивог, ћутљивог, али и начитаног. Ако је веровати Максу Броду, Кафка је Платона читао у старогрчком оригиналу. По истом извору био је опхрван младалачким страстима.  Био је склон јеврејским традицијама, са којима је одрастао. Са друге стране имао је извесни отклон према дисциплини коју припадност те врсте подразумева. Био је такође активан у локалном прашком јеврејском позоришту. Током боравка у Берлину, раних двадесетих, похађао је јеврејске студије, учио хебрејски.

Политички, изјашњавао се као склон анархистичким начелима, или такође идејама социјализма.  Породичне везе извукле су га од учешћа у Првом светском рату, пошто је наводно био важан за ратну привреду.

Дијагностификовна му је, међутим, туберкулоза, 1917. године. Пошто му се здравствено стање погоршало марта 1924, враћа се у Чешку из Берлина, да би се потом нашао у санаторијуму крај Беча. У Киерлингу и умире 3. јуна 1924. Имао је 40 година. Сахрањен је у Прагу.