Инфаркт и шлог погубни у јануару
Око 10 одсто више људи у Србији премине у периоду од јануара до марта, у поређењу са другим месецима у години, а разлог за то највероватније су нагле временске промене и преједање током празничних дана, што највише утиче на кардиоваскуларне болеснике.
Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” показују да у последњих неколико година у нашој земљи у просеку умре око 104.000 људи годишње. Сваки други становник наше земље умре од болести срца и крвних судова, сваки пети од рака и сваки десети од последица повреда, респираторних обољења и шећерне болести.
– Познато је да је смртност од повреда у саобраћају најучесталија у летњим месецима, болести срца, крвних судова и респираторних обољења у зимским, а од шећерне болести у јесен и зиму. Ако се посматра умирање без обзира на узрок смрти, оно је најучесталије у периоду од јануара до марта (готово 10 одсто од свих умрлих годишње) – каже др сц. мед. Драган Миљуш, шеф Одељења за превенцију и контролу незаразних болести Института „Батут”.
Лекари напомињу да прве месеце у години најтеже подносе људи који имају нерегулисан крвни притисак, хипертензију, крте крвне судове, шећерну болест… Поредећи податке из 2015. и 2016. године, у Београду је у јануару преминуло око 1.900 грађана, а у јуну, на пример, око 1.500.
– У јануару прошле године на гробљима која припадају ЈКП „Погребне услуге” обављено је 1.636 сахрана. То је умногоме превазишло месечни јануарски просек од 1.100 укопа, али и јануар 2000. године, када је према нашим подацима умрло највише суграђана – 1.624. Овог јануара било је око 1.300 сахрана – каже Драган Балтовски, директор београдског ЈКП „Погребне услуге”.
Прошлог месеца у престоници је на гробљима јавног комуналног предузећа сахрањено 1.219 покојника, а 2016. године 1.165.
ЈКП „Погребне услуге” у Београду одржава десет највећих гробаља, од око 180, колико их има у граду. Колико је житеља главног града сахрањено на другим гробљима није познато, јер су она углавном месног и локалног карактера.
Б. В.
Кардиолог проф. др Вишеслав Хаџи-Тановић наглашава да је на кардиолошке пацијенте у јануару највише утицала промена барометарског притиска, због чега су имали тегобе са хипертензијом. Лекару су се најчешће јављали због бола у грудима и тешког дисања.
– Тачно је да више људи умире у овом периоду. Температурне осцилације утичу на погоршање здравственог стања, појаву инфаркта срца или шлога. Уколико им није добро, срчани болесници требало би да позову свог лекара, јер он може да их посаветује како да коригују прописану терапију. Пацијентима стално говорим да је, осим медикамената, најбоља терапија шетња. Умерена физичка активност у року од 15 минута најбоље обара крвни притисак. Када је хладно, крвни судови се сужавају па се зато јавља бол у грудима. Срце трпи и упозорава да нема довољно кисеоника. Важно је да људи не излазе нагло напоље из топле собе када су температуре ниске, већ да то чине постепено – саветује др Хаџи-Тановић.
Има и оних који у протеклом месецу нису могли да одоле ђаконијама са славских и празничних трпеза па су завршили код лекара због преоптерећеног стомака, мада преједање може да изазове и још теже последице.
– Због обележавања Нове године, Божића, слава, људи не воде рачуна о исхрани. Уз то, лоше регулишу крвни притисак и ниво шећера у крви. Када се томе дода хладно време, повећава се број оних који доживе шлог или срчано обољење, а многи и не преживе – појашњава пуковник проф. др Ранко Раичевић, начелник Клинике за неурологију Војномедицинске академије.
Ранијих година, због снега и леда, многи грађани који имају ангину пекторис добијали су нападе када су чистили снег испред кућа на хладноћи, па су и лекари хитне помоћи имали више посла него овог јануара, наглашава др Радмила Шехић, из београдског Завода за хитну медицинску помоћ.
– Астматичарима не пријају велика влажност ваздуха и осцилације температуре, због чега имају гушења. Људи у време празника нису много излазили из домова, а јели су зачињену храну са много масти и шећера. То је утицало на проблеме са крвним притиском, тегобе са жучном кесом и варењем, повишеним шећером... – додаје др Шехић.
Интересантно је да су истраживачи Лондонске школе за хигијену и тропску медицину пре десетак година анализирали податке више од 84.000 пацијената који су лежали у болници због инфаркта и закључили да је спуштање просечне дневне температуре за само један степен повезано са повећањем броја пацијената који су доживели срчани удар за два одсто у наредних 28 дана. Како је објављено у часопису „Бритиш медикал џорнал”, ризик да због промене температуре доживе инфаркт највећи је код оних који имају од 75 до 84 године и за особе које имају неку болест срца.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
