Колико кошта коришћење природног добра

Овај закон је обухватио неке постојеће, али уводи и нове накнаде, како би држава истовремено заштитила своја добра. Суштина је да су сада на једном месту систематизовани сви трошкови, који су се до сада налазили у 13 закона.

Ту је, на пример, накнада за коришћење термалне и минералне воде, као и лековитог блата. Предложен је износ од 50 динара по кубику. Законом о бањама прописано је да корисник такозваног природног лековитог фактора у бањи плаћа накнаду за његово коришћење, али висина наведене накнаде није утврђена на основу тог закона. Предвиђено је и да се за сваки произведени литар флаширане минералне воде плати 1,21 динар.

Накнада за коришћење свих врста угља и уљних шкриљаца, као до сада, износи три одсто, а нафте и гаса – седам одсто. Топионице за све врсте метала плаћају пет одсто нето прихода, а предвиђене су и накнаде за оне који производњу завршавају пре топионице.

 Коришћење јавне површине, у пословне и друге сврхе, требало би да кошта 180 динара дневно, по квадрату. Од плаћања накнаде изузето је заузеће ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности.

У закон је укључена и накнада за промену намене пољопривредног земљишта, која је већ прописана Законом о пољопривредном земљишту. Овим законом предложено је да основица за утврђивање накнаде буде једнака основици за порез на имовину за то земљиште у претходној години, а висина накнаде се утврђује на 50 одсто основице.

Прописана је и накнада у случају промене намене шума. Предложено је смањење висине накнаде са десетоструке на петоструку вредност основице. У случају да се шума преименује због изградње објеката који су проглашени актом владе као објекти од националног значаја, предложена је висина троструке вредности основице.

– Потреба да се накнаде за коришћење јавних добара уреде једним законом произилази и из чињенице да накнаде, које се плаћају за непосредно коришћење одређеног јавног добра, по својој природи представљају непореске приходе. Тиме се даје допринос правној сигурности и уједно обезбеђује транспарентност у вођењу фискалне политике – наведено је у образложењу Министарства финансија.

Душан Вујовић, министар финансија, недавно је изјавио да ће овим законом бити обједињено више од 500 накнада, а поједине ће бити укинуте или поједностављене, јер се показало да је компликована шема наплате накнада проблематичан део нашег пословног окружења који оптерећује фирме.

Небојша Атанацковић, из Уније послодаваца, каже да су општине до сада биле прилично маштовите у измишљању намета за привреду, наводећи пример фирме из Суботице којој се наплаћује излазак на саобраћајницу.

Он очекује да Закон о накнадама уреди ту значајну област, која је потпуно неуређена, и наводи да се, на пример, именица вода налази у назову седам различитих накнада.

Атанацковић истиче да је у појединим општинама, као и у Београду, велика разлика у цени кубика воде за грађане у односу на привреду, што значи да они за исту услугу плаћају различите износе.

– Међу тим силним дажбинама скрива се скоро 250 парафискалних намета, за које грађани и привреда не добијају одговарајућу противуслугу, или она не вреди колико и износ који је плаћен. Зато је потребно потпуно их укинути или изменити односно редефинисати њихову висину – сматра Атанацковић.

Још 57 накнада

Нацртом закона о накнадама за коришћење јавних добара предвиђено је укупно 57 врста накнада, шест мање него раније, које су сврстане у 14 група, рекао је јуче министар финансија Душан Вујовић. „Израда Нацрта закона о накнадама за коришћење јавних добара била је неопходна како бисмо раздвојили административне таксе и накнаде, а Министарство финансија се потрудило да све буде јасно и транспарентно и да електронским регистром уведемо ред”, навео је Вујовић на округлом столу у Привредној комори Србије у оквиру јавне расправе о Нацрту тог закона.

Министарство финансија је, према његовим речима, у 14 група груписало накнаде, да би се на крају дошло до неких 57 врста накнада. Укупан износ накнада данас износи око 65 милијарди динара, односно око 1,5 посто БДП-а, што, како наводи, нису велика средства, али су значајни приходи за локалне самоуправе и за кориснике тих средстава.

У процесу припреме овог закона је, на нивоу врста накнада, брисано шест накнада, јер се сажимају са неким другим или је процењено да нису неопходне, објаснио је министар.