Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сусрет шефа ЦИА и три главна Путинова обавештајца

Посета шефова руских обавештајних служби који су се састали са директором ЦИА Мајком Помпеом доводи се у везу с објављивањем „Кремаљског списка” за санкције – који је само списак
Сусрет шефа ЦИА и три главна Путинова обавештајца
Владимир Путин и Доналд Трамп (Фото: АП)

После првобитног шока који је у јавности изазвао „Кремаљски списак” америчког министарства финансија, на коме су имена готово целог руског политичког и економског руководства изузев Владимира Путина – испоставило се да је то тек списак особа против којих у једном тренутку могу да буду уведене санкције.

Руси су реаговали љутито, Путин чак и помало шаљиво, рекавши да је увређен што није на списку, а поједини амерички медији с разочарањем. Америчке демократе су критиковале списак, рекавши да је он заправо копиран из јавно доступних извора, укључујући „Форбсову” листу најбогатијих Руса. Дан касније, у среду, „Вашингтон пост” је објавио чланак у коме се наводи да су тројица директора главних руских обавештајних и безбедносних агенција боравили у последњих неколико дана у Вашингтону.

У тренутку када се руско-амерички односи, барем у јавности, свакодневно погоршавају, посета и само једног високорангираног обавештајца, звучи као сензација. Шта тек може да значи боравак у Вашингтону тројице главних руских обавештајаца, који важе за Путинове најближе сараднике док три конгресне комисије истражују било какву могућу везу између сарадника америчког председника Доналда Трампа и руских агената или људи блиских властима у Москви.

При томе су америчке обавештајне службе у извештају 2016. године навеле да је Путин директно наредио обавештајним службама акцију током америчке предизборне кампање.

Руска амбасада у САД у уторак је на званичном налогу на „Твитеру” поставила обавест да је директор Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин посетио САД ради консултација са америчким колегама.

Руски амбасадор у Вашингтону Анатолиј Антонов је потом једној руској телевизији рекао да се разговор, између осталога, односио и на заједничку борбу против тероризма. Руска агенција Тас је пренела ову вест подсетивши да је америчко министарство финансија у једној ранијој одлуци против Наришкина већ издало налог за примену санкција, што значи да су га власти пустиле на америчко тло упркос санкцијама. Позивајући се на поуздане изворе, наведено је да се посета одиграла прошле недеље. Путин је у октобру 2016. указом именовао бившег председника Државне думе за шефа Спољнообавештајне службе.

„Вашингтон пост” је навео да су прошле недеље у Вашингтону боравили и директор Федералне безбедносне службе (ФСБ) Александар Бортников и начелник Главне управе Генералштаба Оружаних снага Русије (ГРУ) генерал Игор Коробов. Овај лист тврди да се Бортников, као и Наришкин, сусрео са директором ЦИА Мајком Помпеом, а за генерала Коробова није било информације с ким је разговарао.

Корбов је такође 2016. године из специјалне војне управе за стратешке доктрине и наоружање постављен на чело руске војнообавештајне агенције после изненадне смрти претходног начелника ГРУ Игора Сергуна, за кога су западни медији писали да је био једна од кључних фигура приликом припајања Крима Русији и у наводној руској војној интервенцији у Украјини. Такође је био на листи особа којима је ЕУ увела санкције.

У интервјуу радију „Ехо Москве” амерички амбасадор у Русији Џон Хантсман потврдио је у уторак да се Помпео недавно срео са званичником руске обавештајне службе, али није навео где је састанак одржан нити ко је присуствовао. Хантсман је том приликом потцртао важну сарадњу између два народа. „Управо је прошле недеље Помпео имао можда најважнији састанак на високом нивоу посвећен борби против тероризма какав нисмо имали веома, веома дуго”, рекао је амерички амбасадор у Москви.

У тренутку када је објављена листа са именима 114 руских политичара и 96 бизнисмена, од који су неки већ под санкцијама, Путин је сигурно имао повратне информације са састанака које су тројица његових најважнијих обавештајаца донели из Вашингтона.

Поред оцене да „Кремаљски списак” сматра непријатељским чином усмереним против Русије, Путин је рекао да Руси могу да се снађу и без сарадње са САД, али да је глупо снижавати билатералне односе на нулу и да ће се Москва за сада уздржати од реципрочних мера.

„Да ли им то треба? Једном се чинило да не треба и десила се експлозија на Бостонском маратону, људи су погинули. Да ли онда треба или не?! Сарађиваћемо или не?! Хоћете ли или не?! Ми без тога можемо. Међутим, чини ми се да су за то сви заинтересовани. Сви”, рекао је тада Путин, а пренела немачка редакција „Спутњика”.

Напад у Бостону су у априлу 2013. године извела браћа Џохар и Тамерлан Царнајев, пореклом из Чеченије. После тог терористичког напада, бивши амерички председник Барак Обама и Путин су се договорили да појачају заједничке напоре у борби против тероризма.

Средином децембра прошле године руски медији су објавили вест да се у телефонском разговору Путин захвалио Трампу за информације које је ЦИА проследила Москви у вези са припремом терористичког напада на Казанску саборну цркву у Санкт Петербургу. Пошто су осумњичени похапшени, Путин је рекао да ће руске безбедносне службе поделити сазнања с америчким колегама уколико дођу до информација о могућем нападу на америчкој територији.

Преносећи текст из „Вашингтон поста” Радио Слобода је консултовала бившег првог човека ЦИА у Москви Стивена Хола, који је рекао да се не може сетити да су у протеклих 15 година шефови све три руске обавештајне агенције истовремено боравили у САД и да је то „веома неуобичајено”.

Руси су име првог шефа ЦИА у Русији, што се сматра изнимно понижавајућим за супротну страну, открили јавности 2013. након што је дипломата из америчке амбасаде у Москви Рајан Фогл ухваћен како у парку покушава да врбује 27-годишњег професионалног официра ФСБ специјализованог за борбу против исламских терориста на Кавказу нудећи му милион долара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.