Susret šefa CIA i tri glavna Putinova obaveštajca

U trenutku kada se rusko-američki odnosi, barem u javnosti, svakodnevno pogoršavaju, poseta i samo jednog visokorangiranog obaveštajca, zvuči kao senzacija. Šta tek može da znači boravak u Vašingtonu trojice glavnih ruskih obaveštajaca, koji važe za Putinove najbliže saradnike dok tri kongresne komisije istražuju bilo kakvu moguću vezu između saradnika američkog predsednika Donalda Trampa i ruskih agenata ili ljudi bliskih vlastima u Moskvi.

Pri tome su američke obaveštajne službe u izveštaju 2016. godine navele da je Putin direktno naredio obaveštajnim službama akciju tokom američke predizborne kampanje.

Ruska ambasada u SAD u utorak je na zvaničnom nalogu na „Tviteru” postavila obavest da je direktor Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin posetio SAD radi konsultacija sa američkim kolegama.

Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov je potom jednoj ruskoj televiziji rekao da se razgovor, između ostaloga, odnosio i na zajedničku borbu protiv terorizma. Ruska agencija Tas je prenela ovu vest podsetivši da je američko ministarstvo finansija u jednoj ranijoj odluci protiv Nariškina već izdalo nalog za primenu sankcija, što znači da su ga vlasti pustile na američko tlo uprkos sankcijama. Pozivajući se na pouzdane izvore, navedeno je da se poseta odigrala prošle nedelje. Putin je u oktobru 2016. ukazom imenovao bivšeg predsednika Državne dume za šefa Spoljnoobaveštajne službe.

„Vašington post” je naveo da su prošle nedelje u Vašingtonu boravili i direktor Federalne bezbednosne službe (FSB) Aleksandar Bortnikov i načelnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije (GRU) general Igor Korobov. Ovaj list tvrdi da se Bortnikov, kao i Nariškin, susreo sa direktorom CIA Majkom Pompeom, a za generala Korobova nije bilo informacije s kim je razgovarao.

Korbov je takođe 2016. godine iz specijalne vojne uprave za strateške doktrine i naoružanje postavljen na čelo ruske vojnoobaveštajne agencije posle iznenadne smrti prethodnog načelnika GRU Igora Serguna, za koga su zapadni mediji pisali da je bio jedna od ključnih figura prilikom pripajanja Krima Rusiji i u navodnoj ruskoj vojnoj intervenciji u Ukrajini. Takođe je bio na listi osoba kojima je EU uvela sankcije.

U intervjuu radiju „Eho Moskve” američki ambasador u Rusiji Džon Hantsman potvrdio je u utorak da se Pompeo nedavno sreo sa zvaničnikom ruske obaveštajne službe, ali nije naveo gde je sastanak održan niti ko je prisustvovao. Hantsman je tom prilikom potcrtao važnu saradnju između dva naroda. „Upravo je prošle nedelje Pompeo imao možda najvažniji sastanak na visokom nivou posvećen borbi protiv terorizma kakav nismo imali veoma, veoma dugo”, rekao je američki ambasador u Moskvi.

U trenutku kada je objavljena lista sa imenima 114 ruskih političara i 96 biznismena, od koji su neki već pod sankcijama, Putin je sigurno imao povratne informacije sa sastanaka koje su trojica njegovih najvažnijih obaveštajaca doneli iz Vašingtona.

Pored ocene da „Kremaljski spisak” smatra neprijateljskim činom usmerenim protiv Rusije, Putin je rekao da Rusi mogu da se snađu i bez saradnje sa SAD, ali da je glupo snižavati bilateralne odnose na nulu i da će se Moskva za sada uzdržati od recipročnih mera.

„Da li im to treba? Jednom se činilo da ne treba i desila se eksplozija na Bostonskom maratonu, ljudi su poginuli. Da li onda treba ili ne?! Sarađivaćemo ili ne?! Hoćete li ili ne?! Mi bez toga možemo. Međutim, čini mi se da su za to svi zainteresovani. Svi”, rekao je tada Putin, a prenela nemačka redakcija „Sputnjika”.

Napad u Bostonu su u aprilu 2013. godine izvela braća Džohar i Tamerlan Carnajev, poreklom iz Čečenije. Posle tog terorističkog napada, bivši američki predsednik Barak Obama i Putin su se dogovorili da pojačaju zajedničke napore u borbi protiv terorizma.

Sredinom decembra prošle godine ruski mediji su objavili vest da se u telefonskom razgovoru Putin zahvalio Trampu za informacije koje je CIA prosledila Moskvi u vezi sa pripremom terorističkog napada na Kazansku sabornu crkvu u Sankt Peterburgu. Pošto su osumnjičeni pohapšeni, Putin je rekao da će ruske bezbednosne službe podeliti saznanja s američkim kolegama ukoliko dođu do informacija o mogućem napadu na američkoj teritoriji.

Prenoseći tekst iz „Vašington posta” Radio Sloboda je konsultovala bivšeg prvog čoveka CIA u Moskvi Stivena Hola, koji je rekao da se ne može setiti da su u proteklih 15 godina šefovi sve tri ruske obaveštajne agencije istovremeno boravili u SAD i da je to „veoma neuobičajeno”.

Rusi su ime prvog šefa CIA u Rusiji, što se smatra iznimno ponižavajućim za suprotnu stranu, otkrili javnosti 2013. nakon što je diplomata iz američke ambasade u Moskvi Rajan Fogl uhvaćen kako u parku pokušava da vrbuje 27-godišnjeg profesionalnog oficira FSB specijalizovanog za borbu protiv islamskih terorista na Kavkazu nudeći mu milion dolara.