Уместо да штите, уништавају стари Неготин

Неготин – Самовољни моћници Неготина, и сви они који је, противно прописима о заштити централне зоне овог града, по свом ћефу „улепшавају”, и сами су зачуђени шта им се све то сада указује испод земље, под налетом грађевинских машина. Недавно их је, у марту (након што су у фебруару изместили споменик Хајдук-Вељку), зауставио необичан бунар коме су Неготинци одмах дали име по легендарном јунаку, а ових дана бахатост моћника збунио је допис који је виши кустос Музеја Крајине у Неготину, археолог Гордан Јањић, упутио меродавнима у Неготину и Србији.

Ни по јада да је у питању само онај „историјски” бунар. У питању је значајан део неготинске прошлости који моћници и машине дробе у парампарчад! У међувремену, пише Јањић, од јавности су скривена и затрпана још два бунара.

– Могу да посведочим, одговорно и стручно, да су у овом острашћеном уништавању културних трагова Неготина намерно затрпани и трагови првог неготинског водовода, чије остатке су грађевинске машине избациле насред неготинске чаршије. У питању је водовод који је настао пет година пре београдског и који представља највеће цивилизацијско достигнуће Неготина 19. века. Њиме је био затечен и Феликс Каниц. Описао га је у својој књизи „Србија”

Али ту, вели Јањић, није крај овој вандалској причи. У самој централној зони, под налетом механизације појавили су се обриси темеља куће Димитрија Машића, ондашњег неготинског епископа. Појавили су се и обриси локације споменика Милошу Обреновићу, за којом се трагало деценијама, након што су споменик великих димензија у току Првог светског рата срушили и однели бугарски окупатори.

Управо то је тај неготински трг који се формира од седамдесетих година 19. века, изузетно значајан за историју града и околине. Одлуком Скупштине Србије, још 1981, ова градска зона проглашена је културним добром под заштитом државе. И убрзо је, на основу те одлуке, над овим простором успостављена надлежност Завода за заштиту споменика културе из Ниша.

– Невероватно. Исти тај завод који је 1982. године сачинио пројекат заштите и уређења овог простора, од прошле године ради на његовом уништавању. У ствари, нишки Завод ставио се у службу израде новог пројекта који је урађен у Неготину, без конкурса, по наруџбини општинских власти. А тај пројекат нико у Неготину није видео. Тако се Завод из Ниша у све ово упетљао на најгори могући начин – стоји у Јањићевом писму.

А за „Политику” археолог Јањић, један од чланова Одбора за заштиту културног наслеђа Неготина, још додаје:

– Предложио сам директору Музеја Крајине, кући у којој радим, да се Завод за заштиту споменика културе из Ниша тужи за нанету штету у централној зони града. И због овога што је до сада упропашћено у овој зони, и због тога што је исти завод мирно гледао како се уништава комплекс Мокрањчеве родне куће.

Јањић предлаже, такође, да општина Неготин покрене поступак да се укине надлежност нишког завода на овом подручју и оформи нови општински или међуопштински завод, који би био доследнији у заштити културних добара Неготина и околине.