Истанбулски мостови и путеви

Пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић вра­тио се по­чет­ком ми­ну­ле не­де­ље из Тур­ске за­до­во­љан раз­го­во­ри­ма и о по­ли­тич­ким и о еко­ном­ским те­ма­ма са тур­ским ко­ле­гом Ре­џе­пом Та­ји­пом Ер­до­га­ном, али и са Ба­ки­ром Изет­бе­го­ви­ћем, бо­шњач­ким чла­ном Пред­сед­ни­штва БиХ са ко­јим је у Ис­тан­бу­лу при­чао о све­о­бу­хват­ним од­но­си­ма Ср­ба и Бо­шња­ка, као и Ср­би­је и БиХ. Је­два да се вра­тио у Ср­би­ју, а сти­гао му је по­зив Ко­лин­де Гра­бар Ки­та­ро­вић, пред­сед­ни­це Хр­ват­ске, да по­се­ти ње­ну зе­мљу.

То је био на­го­ве­штај да би др­жа­ве  ре­ги­о­на мо­гле, ди­ја­ло­гом, да поч­ну да ре­ша­ва­ју про­бле­ме, ме­ђу­тим, он је остао у сен­ци ре­ак­ци­ја хр­ват­ског пре­ми­је­ра и ми­ни­ста­ра, ко­је, бла­го ре­че­но, су­ге­ри­шу да ова по­се­та ни­је до­бро­до­шла. Ње ће, ипак, би­ти.

Та­ко се, бар за са­да, на­ја­вљу­је.

 

О Ву­чи­ће­вим ис­тан­бул­ским раз­го­во­ри­ма са Изет­бе­го­ви­ћем ни­смо мно­го чу­ли, али наш пред­сед­ник твр­ди да су би­ли „до­бри и отво­ре­ни” да је по­но­вио да Ср­би­ја по­шту­је те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет БиХ, Деј­тон­ски спо­ра­зум и да од Бо­шња­ка тра­жи да се и Ср­би у Ре­пу­бли­ци Срп­ској и сву­где дру­го у БиХ осе­ћа­ју си­гур­но. За Изет­бе­го­ви­ћа ови раз­го­во­ри би „мо­гли има­ти исто­риј­ске ре­зул­та­те”, уко­ли­ко се, ка­ко је ре­као, ре­а­ли­зу­ју два про­јек­та о из­град­њи два пу­та, за шта је по­моћ обе­ћао и Ер­до­ган.

Го­во­ре­ћи о раз­го­во­ри­ма са Ер­до­га­ном, Ву­чић је био мно­го ре­чи­ти­ји, на­во­де­ћи да ће тр­го­вин­ска раз­ме­на, ко­ја са­да из­но­си ми­ли­јар­ду евра, да ра­сте, да се оче­ку­је још ви­ше тур­ских ту­ри­ста, али и ин­ве­сти­ци­ја, а нај­срећ­ни­ји је био што је мо­гао да са­оп­шти да у Кра­ље­во сти­же но­ва тур­ска фа­бри­ка ко­ја ће за­по­сли­ти 2.500 рад­ни­ка. Да је имао раз­ло­га за за­до­вољ­ство, све­до­че и спо­ра­зу­ми, ко­је је пот­пи­сао Ра­сим Ља­јић, ми­ни­стар тр­го­ви­не и ту­ри­зма, о ду­пли­ра­њу кво­та за бес­ца­рин­ски из­воз не­ких на­ших про­из­во­да у Тур­ску, као што су не­ки пе­кар­ски про­из­во­ди, али и го­ве­ђе ме­со, са­мо да ми ту ко­ли­чи­ну ме­са успе­мо да про­из­ве­де­мо.

Наш пред­сед­ник још ни­је сти­гао ни да сре­ди ути­ске из Тур­ске, а до­че­као га је по­зив хр­ват­ске ко­ле­ги­ни­це да по­се­ти ње­ну зе­мљу, ко­ји га је, са­свим си­гур­но, мо­рао из­не­на­ди­ти, бу­ду­ћи да је сти­гао усред но­вих раз­ми­ри­ца из­ме­ђу две др­жа­ве због из­ло­жбе о Ја­се­нов­цу у Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма, због ко­је је, по­што ни­је ус­пео хр­ват­ски по­ку­шај да се она спре­чи, раз­ме­ње­но мно­го те­шких ре­чи. По­зив је бр­зо­по­те­зно по­здра­вио аме­рич­ки ам­ба­са­дор у Хр­ват­ској, што је, мо­жда био раз­лог, за не­ке ко­мен­та­ре да је он и упу­ћен на „не­чи­ју су­ге­сти­ју”.

Хр­ват­ска вла­да се баш и ни­је сло­жи­ла са оце­ном аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра, па су и пре­ми­јер Ан­дреј Плен­ко­вић, али и ми­ни­стар­ка ино­стра­них по­сло­ва, ука­за­ли да мо­жда и ни­је до­бар тре­ну­так за ту по­се­ту. Ву­чић је по­зив при­хва­тио, а Да­мир Кр­сти­че­вић, пот­пред­сед­ник хр­ват­ске вла­де и ми­ни­стар од­бра­не, ре­а­го­вао је ре­чи­ма да је „Алек­сан­дар Ву­чић до­бро­до­шао, али прет­ход­но да се из­ви­ни због агре­си­је на Хр­ват­ску – из­ви­ње­ње је ми­ни­мум”. Слич­но су ре­а­го­ва­ли и по­је­ди­ни по­сла­ни­ци у са­бо­ру, ко­ји су по­ред из­ви­ње­ња на спи­сак ста­ви­ли и зах­тев за пла­ћа­ње рат­не од­ште­те...

Ма­да ова­кве ре­ак­ци­је на­ме­ћу пи­та­ње ка­ко је и за­што овај по­зив уоп­ште упу­ћен, до по­се­те ће, ипак, до­ћи – та­ко бар из­гле­да. Ву­чић је ка­зао не раз­у­ме са­свим ар­гу­мент да ни­је вре­ме за по­се­ту, али га при­хва­та и ис­та­као: „Ако Хр­ват­ска, и по­ред по­зи­ва пред­сед­ни­це, хо­ће да ка­же да ни­сам до­бро­до­шао – хва­ла, ако не же­ле да раз­го­ва­ра­ју – хва­ла. Не па­да ми на па­мет да по­ди­ла­зим би­ло ко­ме, да се до­дво­ра­вам, шти­тим ин­те­ре­се Ср­би­је. Ми­слим да су раз­го­во­ри по­треб­ни ка­да има­мо про­бле­ме и за­то хо­ћу да идем у Хр­ват­ску и да се бо­рим да има­мо мир и ста­бил­ност.”

На­ме­ром пред­сед­ни­ка Ву­чи­ћа да оде у За­греб, за­до­во­љан је и Ан­то­нио Та­ја­ни, пред­сед­ник Европ­ског пар­ла­мен­та, ко­ји је ми­ну­ле не­де­ље био у по­се­ти Ср­би­ји. Та­ја­ни је ка­зао да то ни­је лак пут, али да је ве­о­ма ва­жна по­ру­ка. Та­ја­ни је го­во­рио и о стра­те­ги­ји за про­ши­ре­ње ЕУ на за­пад­ни Бал­кан, ко­ју ће Европ­ска ко­ми­си­ја пред­ста­ви­ти 6. фе­бру­а­ра, ре­кав­ши да је ње­му лич­но ста­ло да се ра­ди на про­ши­ре­њу и да је „Ср­би­ја кључ­ни ак­тер на Бал­ка­ну, ве­о­ма ва­жна зе­мља, кру­ци­јал­на за ста­бил­ност у ре­ги­о­ну”. Ис­та­као је да Ср­би­ја не мо­ра да при­зна не­за­ви­сност Ко­со­ва за ула­зак у ЕУ, али мо­ра да пот­пи­ше прав­но оба­ве­зу­ју­ћи спо­ра­зум.

Шта тај прав­нооба­ве­зу­ју­ћи спо­ра­зум под­ра­зу­ме­ва, за са­да ни­ко не зна, што је ре­као и наш пред­сед­ник. Би­ло би ле­по да то са­зна­мо, што пре. А, што се ти­че ал­бан­ских по­ли­ти­ча­ра, они су, по­сле ве­ли­ке дра­ме око ини­ци­ја­ти­ве 43 по­сла­ни­ка за уки­да­ње Спе­ци­јал­ног су­да за рат­не зло­чи­не ОВК, од­јед­ном убе­ђе­ни да до то­га не­ће до­ћи. Ко­сов­ски пред­сед­ник Ха­шим Та­чи је из­ри­чит: „Спе­ци­јал­ни суд за рат­не зло­чи­не не мо­же и не­ће би­ти уки­нут, то је став др­жа­ве, а не ми­шље­ње.” Ско­ро иден­тич­но је ре­као и Ра­муш Ха­ра­ди­нај, ко­сов­ски пре­ми­јер.

Не­де­љу за на­ма пред­сед­ник Ву­чић је за­о­кру­жио дво­днев­ном по­се­том Аустри­ји, где је раз­го­ва­рао са аустриј­ским пред­сед­ни­ком и кан­це­ла­ром, Алек­сан­де­ром ван дер Бе­ле­ном и Се­ба­сти­ја­ном Кур­цом. Раз­го­ва­рао је и са та­мо­шњим при­вред­ни­ци­ма, ко­ји већ ра­де, или же­ле да ула­жу у Ср­би­ју, а Кри­стоф Лајтл, пред­сед­ник аустриј­ске При­вред­не ко­мо­ре уру­чио му је Ве­ли­ку по­ча­сну злат­ну ме­да­љу за „ди­на­ми­чан и мо­де­ран при­ступ про­бле­ми­ма да­на­шњи­це”. У не­де­љи за на­ма за­до­вољ­на је би­ла и пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић, ко­ја је, по­сле за­јед­нич­ке сед­ни­це са вла­дом Сло­ве­ни­је ре­кла да две зе­мље има­ју од­лич­не од­но­се, а пот­пи­са­но је и не­ко­ли­ко спо­ра­зу­ма, ко­ји ће их по­бољ­ша­ти.